Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.

О Националном инвестиционом плану:

- Идеја о креирању Националног инвестиционог плана настала је у марту након завршетка преговора са аустријским инвеститорима у вези са Мобтелом. Тада смо схватили да ћемо по први пут имати велике приватизационе приходе које нисмо ни планирали Законом о буџету. Одједном смо дошли у ситуацију да размишљамо о вишку од 1,3 милијарде евра, па сам сматрао како не смемо да дозволимо да тај новац оде у текућу потрошњу, у једнократне исплате зарада, субвенција или неких других расхода јер би то изазвало инфлацију, а с друге стране би било неповратно потрошено. Тако сам дошао на идеју да се и пре него што стигну та средства направи Национални инвестициони план како касније не бисмо били суочени са захтевима да тај новац оде на неке друге потребе. Када смо тај пројекат касније разматрали у Министарству финансија, мој саветник за информационе технологије Бора Тодоровић ми је саопштио да ово о чему причам већ постоји у Ирској 20 година. Имамо намеру да у наредних годину и по дана уложимо око 1,2 милијарде евра у капиталне инвестиције у разним секторима, при чему ће око 400 милиона бити инвестирано до краја године, а 800 милиона евра до краја следеће.

Највећи капитални пројекти који ће бити реализовани кроз План:

- Имамо седам приоритета: инвестиције у области образовања, здравства, саобраћајне инфраструктуре, пројекти који подстичу привредни развој, станоградњу, пројекти којима се побољшава стандард грађана, као што су инвестиције у области спорта, културе и социјалне заштите, пројекти којима се унапређује рад државне управе у оквиру којих ће бити инвестиције у секторима полиције, војске, судства и унапређење рада државне администрације.

Колико предлога пројеката је прикупљено у Пројектном центру:

- Око 2.900 пројеката стигло је на адресу Пројектног центра у Министарству финансија који технички координира цео пројекат, а највише предлога је из локалних самоуправа. После тога је отворен процес селекције и усвајања секторских инвестиционих планова. До краја ове недеље укупно ће бити усвојено 11 од 17 секторских планова, док ће целокупни Национални план бити усвојен до краја августа. Заједно са редовним ребалансом буџета наћи ће се у скупштинској процедури. Приликом ребаланса, буџет ће бити раздвојен на текући део и капитални у оквиру Националног инвестиционог плана. То ће бити први пут да ће посланици гласати не само за буџет ове године већ ће се у капиталном делу изјашњавати и о инвестицијама за 2007. Циљ нам је да предлог буџета за следећу годину садржи и капитални буџет за наредних 3-5 година.

Пројектни савети и циљеви Плана:

- У оквиру управљања овим пројектима биће формирано шест пројектних савета који ће повезивати сродне пројекте. У сваком савету ће по једног представника имати и председник Републике. Ту ће бити и стручњаци за одговарајуће области. Савети ће бити формирани за пројекте из области нискоградње, управљања високограђевинским пројектима, управљања пројектима набавке опреме и возила, ма о ком сектору да се ради, управљања пројектима кредитирања привредног развоја, управљања пројектима информационих технологија, као и управљања едукационим пројектима. Биће више међуресорних пројеката.

Циљ Националног инвестиционог плана је да подстакне веће запошљавање, да омогући динамични привредни развој, али и да води рачуна о равномерном развоју свих региона у Србији. Значајна средства ће бити инвестирана у регионе којима редовна буџетска средства нису довољна за убрзани напредак. Навешћу један пример, Београд и Нови Сад неће имати додатни буџет за локалне путеве, док ће све остале општине и градови имати додатни буџет од 85 милиона евра за годину и по дана за унапређење локалне саобраћајне инфраструктуре. Новац код локалних пројеката се неће пребацивати општинама, већ ће се финансирање вршити по конкретним пројектима и по фазама, и новац ће ићи извођачима радова. Они ће бити бирани јавним тендером. Постоји тим за тендерске процедуре који је основан на нивоу Координационог тела. Након усвајања сваког појединачног пројекта, именују се вође тимова и они одговарају за реализацију пројекта. Ступају у контакт са тимом за тендерске процедуре који им помаже у расписивању тендера. Код тендера који су од националног значаја, као што је, рецимо, набавка 30.000 компјутера или 36.000 кревета за болнице, инсистираћемо да у тендерским комисијама буду не само представници ресорних министарстава, већ и људи ван Владе, јавне личности, као и представник председника Републике. Желимо да имамо пуну транспарентност тендерске процедуре. Жеља нам је да кроз реализацију Националног плана оспособљавамо државну управу за коришћење претприступних фондова Европске уније. То ће бити додатна корист јер у досадашњем процесу приступања ЕУ неке земље нису ни изблиза искористиле фондове ЕУ који су им били на располагању због неспособности државне управе. Ни наша државна управа није у сјајној ситуацији.

Износ буџета Националног плана за период до 2011. године:

- Идеја је да сваке године буде издвајано између четири и пет одсто бруто друштвеног производа на капиталне инвестиције у изградњи нових или модернизацију постојећих објеката. Четири одсто српског БДП-а данас износи око милијарду евра.

Инфлација и могући буџетски суфицит:

- У структури извора финансирања Националног плана доминираће приватизациони приходи и кредити међународних финансијских организација. Кредите ћемо користити само за објекте од националног значаја, као што је обилазница око Београда или модернизација клиничких центара, где ће се највећи део финансирати из кредита ЕБРД-а и ЕИБ-а. Од 2007. настојаћемо да и ЕУ суфинансира Национални план. Ако ми годишње будемо инвестирали пет одсто БДП-а, желели бисмо да допринос ЕУ буде у износу од око један одсто БДП-а, што би у наредној години било 250 милиона евра, а 500 милиона евра у 2011. Желели бисмо да са оваквим начином инвестирања наставе и будуће владе.

О тврдњама да нова јавна потрошња може да подстакне инфлацију и да угрози буџетски суфицит:

- Само је ово друго тачно. Ми ћемо свесно да умањимо ниво суфицита јер ћемо га инвестирати у развој инфраструктуре, што ће нам донети већу запосленост и далеко већи ниво улагања приватног сектора, а самим тим и веће пореске приходе у будућности. С обзиром на то да ће новац бити инвестиран у куповину опреме и уложен у инфраструктуру, нема бојазни да ће то значајно повећати агрегатну тражњу која би могла да утиче на инфлацију. Да је тај новац потрошен на лична примања, онда би био основан страх од инфлације. Овако ћемо по први пут моћи да издвојимо значајна средства за капитална улагања. Наш капитални део буџета за ових пет година транзиције био је више него скроман. Никада није прелазио један одсто бруто домаћег производа. Највећи део буџета су чинила социјална давања, плате и субвенције. Успели смо у последњих пет година да сведемо субвенције на минимум и коначно створимо реални простор за велике јавне инвестиције.

Да ли би овај новац новац могао бити употребљен на враћање дуга:

- Наш ниво јавног дуга је данас око 44 одсто БДП-а. У оквиру Пакета плус тражићемо подршку ЕУ у захтеву који ћемо упутити Париском клубу поверилаца да заменимо милијарду долара дуга које бисмо инвестирали у завршетак Коридора 10, важне еколошке пројекте и развој инфраструктуре у сиромашним општинама. Осим тога, када будемо регулисали питање тзв. "косовског дуга", наш ниво јавног дуга према БДП-у биће још нижи. Ми ни сада немамо проблем, а након тих отписа сигурно да ће дуг бити испод 40 одсто БДП-а, што је далеко ниже него у Француској, Немачкој, Италији, Белгији, Хрватској и многим другим земљама.

Има ли проблема у остваривању буџетског суфицита:

- Ми нисмо планирали да ће половина суфицита од планираних 39 милијарди бити остварена у првој половини године зато што су сезонски приходи најслабији у првом кварталу, а највећи у последњем. Имајући у виду и ванредне, непореске приходе, од продаје лиценце и Мобија 63, остварићемо заправо знатно већи суфицит него што смо планирали. Радимо на припреми ребаланса и суфицит би могао да буде, без Националног инвестиционог плана, око 55 или 56 милијарди динара. Имамо благи подбачај на приходима од ПДВ-a у односу на план и то јесте тачно, али се они поправљају у последњих неколико месеци. Након увођења ПДВ-a, у свим земљама, пре или касније, почињу ПДВ преваре. Оног часа када првих неколико људи због тога заврши у затвору, њихов ниво ће се смањити. Охрабрује информација да је јуче Специјално тужилаштво подигло прве оптужнице због утаје пореза.

О приватизацији јавних предузећа:

- Нека од њих не желимо да приватизујемо. Уопште не размишљамо о приватизацији Телекома јер јако добро послује и остварује високу добит. Што се тиче НИС-а, план је да на јесен буде расписан тендер, а чини нам се да Јат на дуги рок не може да опстане без неке врсте стратешког повезивања. То је јединствен став министарстава капиталних инвестиција и финансија. Након годишњих одмора видећемо који је то модел проналажења стратешког партнерства. Две су опције - једна је класична приватизација, а друга, коју преферира Министарство финансија, јесте препуштање управљања стратешким партнерима уз поделу профита, дакле "уговор о управљању". Такође, нема планова за приватизацију ПТТ-а и Србијашума. Што се тиче ЕПС-а, такође се не размишља о приватизацији, већ о новим гринфилд инвестицијама, односно заједничким улагањима у појединим областима, и ту ускоро очекујемо неколико врло конкретних пројеката. Реч је о инвестицијама у области транспорта гаса и производње електричне енергије. Железница ће свакако остати државна до даљњег. Нема потребе ни за приватизацију Аеродрома јер је једно од најбољих јавних предузећа. И ту се размишља само о заједничким улагањима. Америчка фирма Динкорп треба да изгради карго терминал. Међутим, ту има проблема око уговора који су они предложили и Влада је одлучила да се формира међуресорна група која ће преговарати о спорним детаљима на највишем нивоу. У њој ћемо бити министри Илић, Париводић и ја. Преговори би требали да буду окончани до краја лета.

Да ли су олакшице за инвеститоре који се одлуче за гринфилд инвестиције делотворне уколико не могу да купе земљиште:

- Није Закон о земљишту тај који је успоравао или спречавао гринфилд инвестиције јер је могућ закуп земљишта на 99 година и већина инвеститора користи то право. Лансирали смо привремену меру на три године којом ћемо на свако новоотворено радно место у гринфилд пројектима бесповратно давати између две и десет хиљада евра. Конкурс ће бити објављен наредних дана.

О приливу инвестиција:

- Рекао бих да ове године можемо очекивати рекордне стране директне инвестиције јер је њихов прилив у првих шест месеци био близу 900 милиона долара, а у међувремену у тај биланс ући ће и очекиване инвестиције, попут немачке инвестиције у Хемофарм, која вреди скоро пола милијарди евра, а потом приходи од приватизације банака и Моби 63. Неће бити изненађење уколико ове године стране инвестиције буду веће од 2,5 милијарди долара.
Мислим да ће тај износ прогресивно да се повећава. Посебно имајући у виду најављене гринфилд инвестиције у сектору енергетике. Очекујемо значајне приватизационе приходе од НИС-а и ДДОР осигурања. Сигурно је да ће са коначним завршетком косовских преговора нестати ризик политичке неизвесности и да ће то допринети додатном расту страних директних инвестиција.

Да ли ће страним инвеститорима бити омогућено да купе земљиште:

- Верујем да ни новим уставом то неће бити дозвољено за странце. То није неуобичајено ни у многим земљама ЕУ. Највећа препрека за већа страна улагања данас представљају политички ризик земље и недовољно ефикасан правосудни систем. Све остало смо мање-више већ решили.