Динкић је на конференцији за новинаре истакао да ће за другу рату дуга бити исплаћен исти износ као и за прву (22. децембра 2005. године), увећан за камату од 8,5 одсто на годишњем нивоу за период од 22. децембра 2005. до 17. јула ове године.

Он је подсетио на то да Закон о јавном дугу предвиђа да се целокупан дуг пензионерима, који износи 23,5 милијарди динара, измири у периоду од три године, односно да у шест рата буде исплаћен закључно са 2008. годином.

Говорећи о повећању плата запосленима у државној управи, министар је навео да је повећање плата у јулу у износу од 40 одсто предвиђено и за младе службенике запослене у државној управи, и то у звању приправник, стручни сарадник, виши стручни сарадник и самостални стручни сарадник са радним стажом мањим од пет година, уз напомену да ће укупно овогодишње повећање њихових зарада бити 62 одсто.

Према његовим речима, повећање плата у јулу следује и запосленима у институцијама културе од 6 до 17 одсто, запосленима у вишем и универзитетском образовању и полицији од 12 одсто, у основном и средњем образовању четири одсто и осталима који раде у државној управи од два одсто.

Динкић је додао да ће највеће повећање имати запослени у здравству - 48 одсто, при чему им је један део већ исплаћен у априлу, сада ће добити повећање од два одсто и остатак у септембру и новембру.

Он је, представљајући макроекономска кретања у првих шест месеци ове године, нагласио да је буџетски суфицит у посматраном периоду износио 6,9 милијарди динара и да се очекује његов даљи раст до краја године.

Министар је подсетио на то да су у првој половини године остварени приходи буџета од 218,9 милијарди динара, док су расходи износили 212 милијарди динара, као и да је буџетски суфицит остварен у свим месецима, осим у јануару, када је забележен дефицит.

Према његовим речима, нагли пораст буџетских прихода забележен је у мају, а у јуну је приход био рекордан и износио је 2,3 милијарде динара.

Такође, како је навео, последњих месеци остварена је и боља наплата пореза на додату вредност, као и боља наплата акциза.

Говорећи о другим макроекономским показатељима, Динкић је рекао да охрабрује раст бруто домаћег производа у првом кварталу од 6,3 одсто, што је за 0,7 одсто више него у истом периоду прошле године, при чему је изразио очекивање да ће укупни овогодишњи раст БДП-а износити између 6 и 7 одсто.

На реалност ове прогнозе указује и релативно добар резултат раста индустријске производње, која је за пет месеци ове године била 5,9 одсто већа него у истом периоду 2005. године, истакао је министар финансија.

Истовремено, раст цена на мало у првих шест месеци износио је 5,7 одсто, са трендом опадања цена почев од јуна, чиме је остварена инфлација само за 0,2 одсто виша у односу на планирану.

Динкић је оценио да можемо да рачунамо на једноцифрену инфлацију ако се остваре прогнозе о базичној инфлацији, чему ће допринети и тренутна ситуација на девизном тржишту и нагли раст девизних резерви Народне банке Србије, које сада износе више од 8,2 милијарде долара.

Он је оценио да Србији треба између 2,5 и 3 милијарде долара директних страних инвестиција годишње, уз напомену да је то ниво који може да обезбеди континуиран и двоцифрен раст извоза, као и висок раст запослености.

Према његовим речима, Уредбом о подстицању директних страних инвестиција предвиђено је да се новчано подрже гринфилд инвестиције у производњу, услуге, истраживање и развој, при чему је ове године у те сврхе издвојено пет милиона евра, док би наредне године фонд требало да буде троструко већи.

Ова уредба ступа на снагу следеће недеље и важиће три године, а урађена је по угледу на Ирску, Словачку и Словенију, указао је министар и напоменуо да минимални износ инвестиције мора бити милион евра и отварање најмање 10 нових радних места да би се конкурисало за помоћ државе.

Динкић је нагласио да ће критеријуми за доделу средстава бити строги и да ће фирме које буду учествовале на конкурсу морати да имају јаке препоруке, а биће дужне да докажу шта су претходно радиле.

Инвеститори ће, такође, морати да доставе и банкарску гаранцију у целокупном износу стимулације коју су добили од државе, увећану за затезну камату, што ће бити обезбеђење ако не испуне оно на шта су се уговором са државом обавезали, и у том случају ће морати да врате сав новац.

Министар је објаснио да ће инвеститори новац добити у четири једнаке рате - прву по добијању дозволе за изградњу, другу по закључењу купопродајног уговора или уговора о закупу земљишта, следећу по добијању употребне дозволе и последњу када запосле све раднике планиране инвестиционим програмом.

Конкурс за добијање подстицајних средстава од државе биће расписан током лета, прецизирао је Динкић и навео да ће комисију чинити потпредседник Владе, по један представник министарстава за економске односе са иностранством, финансија и привреде и Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА).