Другог дана одржавања конференције своје презентације имале су и Привредна комора Србије, Удружење бања, Агенција за страна улагања и промоцију извоза - СИЕПА, као и Туристичка организација Србије.

Државни секретар Министарства за дијаспору Александар Чотрић је у обраћању учесницима скупа нагласио да је потребно да у нови устав уђе члан којим ће се регулисати обавеза државе да посебно искаже бригу према расејању.

Он је додао да је Министарство у поступку предлога таквог члана, при чему је позвао све организације у дијаспори да се укључе и дају своје сугестије и мишљења.

На конференцији је било речи и о односу дијаспоре и матице, побољшању постојећих облика сарадње, законодавству којим се регулише статус дијаспоре, као и о лобирању, медијима и брендовима Србије.

На скупу је закључено да се о раду организација из дијаспоре мало зна у матици, а посебно о ономе што се чини на помоћи Србији у афирмисању њених интереса, због чега је истакнуто да треба више радити на томе да се те чињенице публикују у матици.

Такође, оцењено је да би Министарство за дијаспору требало да има надлежност одлучивања, како би више могло да утиче на доношење закона којима ће се регулисати проблеми дијаспоре.

Учесници скупа су се сложили да је неопходно да држава Србија направи плански програм сарадње дијаспоре и матице и да се на томе континуирано и дугорочно ради на свим нивоима, у циљу очувања културног и језичког идентитета Срба у расејању и одржавања њихове везе с матицом.