Илић је том приликом оценио да је овај пројекат добар за развој речног саобраћаја у Србији, али да је од највећег значаја за развој сектора унутрашњег водног транспорта у Европи.

Он је истакао да финансијска средства неће бити проблем и објаснио да ће се за новац конкурисати од пројекта до пројекта, док ће део средстава за те намене одвојити и Влада Србије.

Према његовим речима, овај пројекат ући ће и у планове Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој, односно помоћи ће га све институције које се баве финансирањем пројеката побољшања саобраћаја у југоисточној Европи.

Министар је навео да ће ускоро почети чишћење Дунава од бродова који су потонули у Другом светском рату, сређивање корита Дунава на уласку у Србију код Апатина, припремање Саве за пловност до Брчког, као и обележавање савске обале и уређење речних лука.

Шеф делегације Европске комисије у Београду Жозеп Љоверас рекао је да је пројекат развоја пловних путева важан за Србију и ЕУ због тога што је то чист и јефтин начин превоза робе и јер погодује развоју туризма и поспешује политичку и економску сарадњу међу земљама.

Љоверас је оценио да ће пројекат допринети економском развоју Србије јер су речни токови неискоришћени потенцијал земље.

У приказу студије наводи се како је њен циљ да се поновно успостави неометана пловидба, рехабилитује мрежа унутрашњих пловних путева у Србији, те да се развију речне луке, а као приоритет наведене су реке Дунав, Сава и Тиса и канал Дунав-Тиса-Дунав.

Према пројекту, очекује се да ће учешће унутрашњег водног транспорта у укупном робном саобраћају у Србији до 2025. године бити повећано од 7 до 20 одсто, док би укупна улагања у пловну мрежу на три реке и каналу могла да износе више од 300 милиона евра, а улагање у инфраструктуру и опрему лука око 214 милиона евра.

Дужина мреже унутрашњих пловних путева Србије износи приближно 1.600 километара.