Здравствене установе примарног, секундарног и терцијарног нивоа (домови здравља, опште болнице, клиничко-болнички центри, клинике, институти и клинички центри) најкасније до 30. јуна треба да распишу конкурсе за пријем нових кадрова, а петнаест дана по објављивању конкурса кандидати имају право да се пријаве, наводи се у саопштењу.

Поред услова прописаних Правилником о организацији и систематизацији послова, препоручени критеријуми за избор кандидата су: просек оцена на факултету/вишој школи, односно успех у средњој школи, дужина чекања на запослење и евентуално искуство на истим или сличним пословима.

После две године рестриктивне политике запошљавања Министарства здравља, засноване на одговорном планирању људских ресурса у здравству, обустављања давања сагласности за волонтереске специјализације и увођења јасних критеријума за нове специјализације, пријем 1.000 здравствених радника резултат је детаљне анализе обезбеђености становништва кадровима, дефинисања нових стандарда учинка рада здравствених радника и исказаних потреба здравствених установа.

Током процеса рационализације запослених у здравственом систему и рестриктивне политике запошљавања донет је Акциони план у сарадњи са Међународним монетарним фондом (ММФ) који садржи низ мера за смањење броја запослених и постељних капацитета до 2010. године.

У овом документу је планирано смањење броја запослених лекара за 1 одсто на годишњем нивоу, а с обзиром на то да је природан одлив пензионисањем 2 одсто, остаје простор за запошљавање 1 одсто нових лекара, истиче се у саопштењу.

Понуђеним социјалним програмом, у октобру 2005. године и марту 2006. године, добровољно је отишло уз отпремнину око 10.000 запослених, а очекује се да ће се до краја ове године за отпремнине определити још приближно 3.000 немедицинских радника и запослених у стоматолошкој служби.

Имајући у виду да је обезбеђеност здравственим радницима територијално неравномерна, приоритети при запошљавању препознати су у домовима здравља у здравственој заштити деце, школске деце, жена и одраслих, хитној медицинској помоћи, кућном лечењу и нези и патронажној служби.

У болничкој делатности приоритети су у интензивном лечењу, нези болесника и обављању стручних послова у поликлиничко-дијагностичким делатностима.

Такође, приоритети при запошљавању препознати су и на терцијарном нивоу здравствене заштите у обнављању кадрова и обезбеђивању услова за увођење и коришћење најсавременијих дијагностичких и терапијских технологија у здравственој заштити.

Достигнути ниво квалитета и доступности здравствених услуга грађанима не сме бити угрожен. Иако је 1.000 одобрених радних места недовољно да се изађе у сусрет свим захтевима установа за запошљавање нових кадрова, сматра се да у установама има још унутрашњих резерви којима би се реорганизацијом и бољим менаџементом сачувао остварени ниво здравствене заштите.

Пријемом 300 доктора медицине и 700 медицинских сестара-техничара неће бити завршен пријем здравствених радника, већ ће и даље бити праћене кадровске потребе здравствених установа и примена стандарда, објашњава се у саопштењу и наглашава да је запошљавање нових кадрова резултат одговорног планирања кадрова у здравственом систему уз обезбеђивање доступне и квалитетне здравствене заштите грађанима Републике Србије.