Динкић је, образлажући овај предлог закона у Скупштини Србије, објаснио да се овим документом предвиђа и смањење администрирања у тој области кроз продужење рокова за наплату извоза, односно увоза унапред плаћене робе и услуга са 90 на 180 дана.

Он је навео да су новим законом обухваћени сви послови са иностранством, с обзиром на то да он мења важећи Закон о девизном пословању из 2002. године, а њим би престао да важи и савезни Закон о кредитним пословима са иностранством из 1992. године.

Предложеним прописима омогућава се куповина и продаја дуговања и потраживања настала по спољнотрговинским пословима и либерализују се додатне капиталне трансакције, односно послови с дугорочним хартијама од вредности и други финансијски послови, рекао је министар, уз напомену да улагање у краткорочне хартије и даље остаје ограничено, осим за Народну банку Србије и пословне банке.

Према његовим речима, нови законски акт омогућава слободно плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција у иностранству, као и кредите у девизама за куповину непокретности у земљи, што важећи закон не дозвољава.

Такође, како је указао, овај документ предвиђа и плаћање ради стицања својине на непокретностима држављана у иностранству и странаца у Србији, као и узимање девизног кредита за куповину стана, а новина је и могућност да се за девизе продају потраживања у иностранству.

Једна од новина коју доноси нови закон је да огранак страног правног лица може обављати пренос са рачуна у иностранство по измирењу пореских обавеза, рекао је Динкић и додао да се омогућава и слободан пренос са штедног девизног и динарског рачуна страног држављанина.

Министар је објаснио да закон предвиђа и увођење девизног инспектората при Министарству финансија који ће констролисати спољнотрговинско, пре свега девизно пословање, и одређивати казне за фиктивне уговоре или неистините исправе за износ већи од 100.000 евра, што ће бити третирано као кривично дело.

Динкић је такође образложио и измене Закона о платном промету које треба да омогуће органима страних правних лица у Србији да отворе текући рачун код банака, чиме би у систему платног промета имали могућност пословања као домаћи држављани.

Он је објаснио да је циљ ове измене подржавање већег присуства огранака страних привредних друштава и њиховог пословања у Србији, уз оцену да ће измене омогућити више директних инвестиција и једнак третман са домаћим привредницима.

Девизне резерве НБС-а износе осам милијарди долара и повећане су за осам пута од 2002. године, прецизирао је Динкић и додао да је због тога милијарда долара враћена ММФ-у пре рока, уз напомену да ће до маја следеће године дуг бити враћен у потпуности.