Дулић-Марковић је образлажући предлоге ових закона у Скупштини Србије нагласила да је земљиште један од највећих потенцијала Србије јер је од 5,1 милион хектара пољопривредног земљишта 4.225.000 хектара обрадиво и додала да је циљ закона уређење, планирање, заштита и коришћење тог земљишта.

Она је нагласила да ће прописи о којима парламент расправља омогућити да земљу користе пољопривредници, који ће из тог посла извући највећи профит и олакшати приступ кредитима за обрађивање имања.

Према њеним речима, сва питања у вези са земљиштем узимају у обзир реституцију одузете земље, а предложени документ забрањује продају земљишта странцима и први пут предвиђа добровољно груписање земљишта.

Дулић-Марковић је навела да закон предвиђа формирање управе за пољопривредно земљиште, као и да ће локална самоуправа моћи на јавном надметању да дâ у закуп парцеле које се не обрађују, с тим што би новац од закупнине добијао власник парцеле.

Држава се овим законом определила за то да не продаје пољопривредно земљиште, него да га издаје у закуп правним и физичким лицима под једнаким условима, указала је она, уз напомену да је немогуће продати пољопривредно земљиште док се не заврши процес реституције.

Министар пољопривреде је истакла да закон о органској производњи и органским производима уводи национални знак за органске производе и оценила да би стављање ознака које ће јасно указивати на порекло и квалитет производње требало потрошачима да омогући куповину производа потврђеног квалитета и тако спречи довођење у заблуду.

Предвиђено је обележавање органске биљне и сточарске производње и постојање јединствене евиденције и сертификације усклађене са прописима ЕУ, што би омогућило извоз на страна тржишта, рекла је Дулић-Марковић.