Зоран Лончар

Лончар је подсетио на то да је Влада Србије више пута до сада јасно саопштила да је пре свега у интересу Србије да се што пре оконча сарадња с Трибуналом и додао да је Влада, када је реч о Ратку Младићу, званично саопштила да његово скривање представља недостојан чин и да непосредно угрожава национални и државни интерес Србије.

Он је још једном нагласио да је Влада Србије учинила апсолутно све што је у њеној моћи да Ратко Младић буде лоциран и пребачен у Хаг и навео да је утврђено ко је све претходних година учествовао у скривању Младића, а да је за 11 лица, која се сумњиче да су помагала у скривању, надлежни суд одредио и вишемесечне притворе.

И поред свих досадашњих веома интензивних и опсежних активности није било могуће утврдити где се крије Ратко Младић, истакао је Лончар и додао да "политичка воља неоспорно постоји и ствар је техничке природе да се открије место на коме се крије Младић".

Говорећи о напорима које улаже Влада Србије, Лончар је подсетио на то да се Трибуналу од краја 2004. године до данас добровољно предало 16 оптужених лица и да највећи број међу њима представљају највиши војни и полицијски официри.

Министар је нагласио да досадашњи рад на завршетку сарадње с Трибуналом Владу Србије чврсто опредељује да настави и испуни све своје преостале међународне обавезе и да резултати који су до сада постигнути то најречитије потврђују.

Лончар, који је и члан Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом, рекао је да су сви оптужени официри који су били у служби у Србији, било у војсци СЦГ, или као припадници полиције, добровољно отишли у Хаг, као и велики број оптужених из Републике Српске.

Он је указао и на спремност за потпуну сарадњу са Тужилаштвом Трибунала у делу који се односи на приступ документима и архивској грађи.

Државна заједница, односно Србија као њен следбеник, добила је укупно 1.148 захтева Тужилаштва. На огромну већину захтева Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом је позитивно одговорио и тренутно постоји још само неколико нерешених захтева који се сматрају ургентним, рекао је Лончар.

Он је напоменуо да нови захтеви Тужилаштва, који су упућени СЦГ, долазе свакодневно и да се с тим у вези поступа по најхитнијем поступку, при чему је подсетио на то да су по захтевима Тужилаштва дужности чувања тајне ослобођена 43 сведока, као и да је позитивно одговорено на 39 захтева за достављање документације.

Према његовим речима, представници Тужилаштва почели су да остварују увид и у архиве Министарства унутрашњих послова, а однедавно су им отворене и архиве Министарства одбране и Архива Председништва Србије.

Говорећи о конкретним потезима у циљу сарадње с Трибуналом, Лончар је указао на то да је у мају ове године у Скупштини Србије и Црне Горе усвојен Закон о замрзавању имовине оптужених пред Трибуналом који су у бекству.

Он је, када је реч о сарадњи са Трибуналом, рекао да је неопходно обратити пажњу и на речи председника Хашког суда Фауста Покара да су "последњих шест месеци у раду Трибунала били најтежи у његовој историји" и додао да посебно треба узети у обзир смрт која је у притворској јединици Трибунала задесила Слободана Милошевића, као и Милана Бабића.

Уз уважавање чињенице да извештаји о њиховој смрти још званично нису готови, Влада Србије дели оцену независне истраге коју су спровели шведски државни органи да се услови и третман притвореника у притворској јединици морају значајно унапредити, као и да контрола рада саме притворске јединице треба да буде отворенија, истакао је Лончар.

Према његовим речима, Србија жали што овакви случајеви, какви нису преседан у притворској јединици Трибунала, одударају од дефинисаног циља рада суда, а то је ефикасно остваривање међународне правде према починиоцима тешких ратних злочина, пружање задовољења жртвама и стварање услова за помирење народа на подручју бивше Југославије.

Лончар је указао и на важност пребацивања суђења на домаће судове, уз оцену да суђење пред домаћим судом може допринети остваривању циљева због којих је овај високи орган УН 1993. године основао Међународни кривични трибунал у Хагу.

Он је нагласио спремност правосудних органа Србије да прихвате процесуирање и суђење оптуженима и подсетио на то да, и поред високих оцена Трибунала и Канцеларије тужилаштва о досадашњем раду ових органа, још ниједан случај из Хага није уступљен Србији.

Желим још једном да изразим чврст став Владе Србије да настављамо да предузимамо све што је у нашој моћи како бисмо лоцирали све преостале оптужене и, уколико се неки од њих крију у Србији, пребацили их у Хаг. Србија је опредељена да свима који су починили ратне злочине буде суђено, било пред Трибуналом или пред домаћим судовима, закључио је Лончар.