Милан Париводић
Фото: Танјуг

Париводић је подсетио на то да представници 14 министарстава и институција раде на побољшању конкурентности Србије кроз инвестиције и образовање кадрова.

Према његовим речима, Законом о спољној трговини, који је донет у децембру 2005. године, у великој мери је извршена либерализација капиталних инвестиција, омогућена докапитализација, а уведени су и антидампинг прописи.

Доношењем овог закона омогућено је да предузећа могу да тргују из Србије са трећим компанијама, а раније потребних 20 дозвола Министарство за економске односе са иностранством сада је свело на свега две, нагласио је Париводић.

Он је навео да је Закон о хипотеци увео многа побољшања, а једна од најбитнијих измена у односу на претходна законска решења јесте то да се сада и неукњижене зграде могу давати под хипотеку.

Новина у овом документу је и вансудска продаја, што практично значи да сада поверилац може да прода одређену некретнину, и то у процедури не дужој од шест месеци, додао је министар.

Париводић је рекао да Закон о арбитражи има за циљ успостављање три до четири регионалне арбитраже, уз напомену да је неопходно организовати и локалне арбитраже.

Према његовим речима, Министарство за економске односе са иностранством је у сарадњи са министарствима финансија и капиталних инвестиција покренуло пројекат реформе градског грађевинског земљишта, чији је циљ продаја или денационализација тог земљишта, а на овом пројекту, поред домаћих економиста, раде и стручњаци из Аустрије, Немачке и Шведске.

Министар је указао на важност партнерства политике и бизниса и предочио да ће донете измене Закона о страним улагањима омогућити страним инвеститорима да помоћу једног тела у оквиру локалних самоуправа, на једном месту, заврше све послове.

Он је напоменуо да Министарство ради и на законима о индустријским парковима, враћању имовине цркви, на Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ, прикључењу Србије Светској трговинској организацији, као и на склапању јединственог споразума о слободној трговини са земљама у региону.

Предраг Бубало
Фото: Танјуг

Министар привреде Предраг Бубало истакао је на овом скупу да су европске интеграције и потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању стратешки циљеви Владе.

Он је подсетио на то да је у току израда стратегије привредног развоја Србије, којом би Србија до 2012. године требало да обезбеди ефикасну тржишну економију и годишњи раст бруто националног дохотка од шест до седам одсто.

Значајно је то што је у последњих пет година постигнут константан раст извоза и смањење спољнотрговинског дефицита, рекао је Бубало.

Министар је указао и на значај потписивања јединственог споразума о слободној трговини у југоисточној Европи који ће допринети повећању инвестиција, уз напомену да само преговори о чланству у ЕУ подразумевају даљу трговинску либерализацију.

Директор Канцеларије за придруживање ЕУ Владе Србије Тања Мишчевић објаснила је да ће ова институција морати да добије нови мандат за преговоре с Унијом уколико Црна Гора, после референдума, постане независна.

Мишчевић је рекла да је образац институција које сада учествују у преговорима компликован због двојног придруживања и оценила да ће Србија тек 2012. године бити способна да преузме све обавезе пуноправног чланства у ЕУ.

Она је истакла да је Србија добровољно почела са хармонизацијом законодавства и додала да ће та хармонизација постати обавезна после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, што ће, како је указала, бити окончано до краја године.

Према њеним речима, усвојена је Декларација националног консензуса и праве се тимови за преговоре, али је све компликовано јер Србија и Црна Гора морају да преговарају и међусобно, а не само са ЕУ.

Министар трговине, туризма и услуга Бојан Димитријевић изјавио је на Шестом самиту Србије и Црне Горе да Србија планира да до 2015. године достигне приход од туризма у износу од две милијарде евра годишње и да обухвати 1,5 одсто светског туристичког тржишта.

Димитријевић је приликом представљања планова за развој туризма истакао да садашњи девизни прилив од туризма у Србији износи између 350 и 400 милиона евра, а да је број остварених ноћења 6,7 милиона годишње.

Он је прецизирао да је сектор услуга остварио раст од девет одсто, што је највећи раст у српској привреди у протеклих неколико година и додао да туризам учествује у бруто домаћем производу са два одсто, а са три одсто у укупном броју запослених у Републици.

Димитријевић је подсетио и на нови Закон о туризму и економске мере које власти предузимају у циљу подстицања његовог развоја и навео да је у буџету за туризам издвојено 10 милиона евра, а да се ове године планирају националне инвестиције у износу од 50 милиона евра.

Према његовим речима, до 2015. године у туризму у Србији могла би да буду остварена улагања у износу од четири милијарде евра, при чему би приходи од приватизације туристичког сектора могли да достигну приближно 1,5 милијарди евра.

Министар трговине, туризма и услуга указао је на то да је у циљу развоја туризма у Србији неопходно убрзати приватизацију, омогућити прилив инвестиција, изградити инфраструктуру и подстаћи развој малих и средњих предузећа.