Лончар је на конференцији за новинаре, одржаној после седнице Владе, објаснио да се овим законом употпуњује нормативни оквир реформе државне управе, која је у целини заснована на Стратегији реформе државне управе Републике Србије.

Он је навео да се овим прописом уређују три категорије примања запослених у државној управи, који имају статус службеника и намештеника, а то су плате, накнаде и друга примања.

Према његовим речима, плата одражава сложеност и одговорност послова који се обављају у органима државне управе, као и резултате њиховог рада.

Министар је указао на то да новину представља то што основицу плата по први пут неће утврђивати извршна власт за запослене у извршној власти, већ Скупштина Србије приликом усвајања Закона о буџету за сваку наредну годину, док ће коефицијенти зависити од платних група.

Кад је реч о додацима на плату, по први пут се јасно прецизирају све врсте додатака, при чему се уводе и неки нови, истакао је Лончар и навео да овај закон предвиђа шест врста додатака - додатак од 0,4 одсто за сваку пуну годину навршеног радног стажа, за ноћни рад, за рад на дане државног празника и друге нерадне дане, додатак за оптерећење на раду, за прековремени рад и додатак за приправност.

Он је нагласио да иако ове новине подразумевају промену система награђивања за рад у органима државне управе, оне не представљају додатно оптерећење за буџет Републике Србије јер, како је објаснио, у предлогу овог закона који је данас упућен у Скупштину Србије наведено је да нису потребна додатна издвајања из буџета за његову примену.

Лончар је саопштио да је Влада на данашњој седници донела и Закључак о мерама за повећање учешћа припадника националних мањина у органима државне управе у Републици Србији који је припремило Министарство за државну управу и локалну самоуправу.

У циљу вођења политике у области стварања услова за унапређење активног укључивања припадника националних мањина у рад државних органа, Влада је одлучила да непосредно, преко својих органа и служби, трајно предузима мере ради повећавања учешћа припадника националних мањина као државних службеника и намештеника у органима државне управе.

Реч је о мерама праћења стања о заступљености припадника националних мањина у органима државне управе, као и о прикупљању података о томе, рекао је Лончар и напоменуо да сваки грађанин Србије има право да се не изјасни о сопственој националној припадности.

Једна од мера коју предвиђа и Закон о државним службеницима, који ће почети да се примењује 1. јула ове године, јесте објављивање конкурса за запошљавање у органима државне управе и на језицима националних мањина, навео је министар.

Он је истакао да ће се у оним срединама у којима органи државне управе имају своје подручне јединице, а у којима живе припадници националних мањина, приликом запошљавања водити рачуна о националном саставу, али да ће ипак приоритет имати принцип стручности.

Лончар је подсетио на то да је у циљу правилног и благовременог дијалога са представницима националних мањина код нас по први пут основан Савет Владе Србије за националне мањине.

Министар је прочитао и саопштење Владе у којем се наводи да је Влада Србије огорчена због оружаног напада на Србе у Косовској Митровици, због тога што се злочини не кажњавају и зато што нико није одговоран за убијање Срба.

Он је истакао да је Влада затражила од шефа УНМИК-а Сорена Јесена Петерсена да предузме мере поводом напада на српске младиће.

Лончар је на конференцији изразио и наду да ће се Ратко Младић и други оптужени пред Хашким трибуналом у наредних неколико дана наћи пред тим судом.

Државни секретар Министарства трговине, туризма и услуга Влајко Сенић рекао је да је Влада усвојила Нацрт закона о трговини и изразио очекивање да ће Скупштина Србије усвојити овај документ до краја јуна.

Он је објаснио да је веома важно да тај закон буде усвојен што пре јер су постојећи прописи који регулишу област трговине, инспекцијског надзора и промета робе застарели.

Према његовим речима, овај закон усклађен је са прописима Европске уније, нарочито у области регулисања непоштене тржишне утакмице.

Нацрт закона предвиђа да се у надлежном Министарству налазе стручни органи који ће контролисати начин на који се одвија трговина код нас, с тим што ће држава водити рачуна о томе шта се дешава у области трговине, али се неће мешати без претеране потребе.

Он је указао и на то да новину представља то што ће Министарство трговине за све објекте веће од 2.000 квадратних метара издавати дозволе у консултацији са представницима локалне самоуправе, а у циљу избегавања урбанистичког хаоса и нелојалне конкуренције.