Дулић-Марковић је, међутим, у интервјуу за најновије издање недељника "Време" оценила да би суспензија преговора на дужи рок могла да буде "катастрофална вест за пољопривреду" јер би тако био одложен процес приступа фондовима и на тај начин наша земља удаљена од примарног циља - прикључења ЕУ.

Она је истакла да је за нас време од изузетне важности јер је важно то када ћемо постати земља кандидат, када ћемо имати приступ фондовима за развој пољопривреде, а када ћемо постати члан Уније.

Сутра ће наше комшије, који су нам важни трговински партнери, постати пуноправни чланови ЕУ и моћи ће да користе новац и остале предности које нуди чланство, као што су тржиште без икаквих баријера, високе цене пољопривредних производа, примена високих стандарда у безбедности хране и друго, објаснила је Дулић-Марковић.

Говорећи о штети која је настала у недавним поплавама, она је навела да је, према последњим подацима којима се располаже, било угрожено 213 насељених места, оштећена су 6.203 стамбена објекта, 73 саобраћајнице и 38 мостова, а од површинских и подземних вода угрожена је 131.000 хектара ораница.

Према њеним речима, то је салдо добијен на основу извештаја локалних самоуправа, чији се критеријуми разликују од општине до општине, тако да се за сада не зна колико штета износи у новцу.

Према досадашњим проценама које смо добили од општинских комисија, штета је већа од три милијарде динара, што сматрамо претераним, указала је министар пољопривреде и најавила да ће ускоро општинским комисијама за процену штета бити послато упутство о томе како да се штета процени.

Дулић-Марковић је рекла да је договорено да после такве објективне процене Влада донесе одлуку на основу чега, како, колико и да ли штета треба да буде исплаћена.

Могуће је да ће ово да изазове револт, али је проблем што у аграрном буџету нема новца за надоканду штете, тако да немам представу о томе одакле ће се штета намирити - да ли из средстава добијених кроз процес приватизације, или од средстава намењених инвестицијама у пољопривреди. Представу нема ни министар финансија све док се не буде установио бар оквирни износ, а то ће бити када свуда буду примењени исти критеријуми, нагласила је Дулић-Марковић.

Она је додала да је пшеница у Србији засејана на 530.000 хектара и оценила да је то довољно, као и да са приносом од три и по тоне по хектару та производња није конкуретна.

Укупан принос ће бити мањи због временских прилика, али не у тој мери да нам прети глад, закључила је министар пољопривреде.