Стојковић је новинарима у парламенту рекао да овим закоником испуњавамо и обавезу из Европске конвенције за заштиту људских права која прописује да сва суђења буду у разумном року окончана.

Он је истакао да је реч о суштинским променама у судском поступку које треба да допринесу ефикасној борби против корупције и да истовремено обезбеде судску заштиту људских права.

Једна од новина у законику је и могућност поравнања за блажа кривична дела за која је запрећена казна до три године затвора, а којих је више од 50 одсто. То значи да тужилац може направити поравнање са окривљеним, браниоцима и оштећенима, објаснио је Стојковић и додао да се у тим скраћеним поступцима неће тражити образложење пресуде.

Министар је прецизирао да се овим документом смањује могућност злоупотребе у поступку јер се суд дефинише као независан орган који суди, а тужилаштво постаје орган гоњења који прикупља доказе.

Људска права у поступку су заштићена јер истражни судија одлучује по жалби о решењу о спровођењу истраге које доноси тужилац, а одлучује и о одређивању притвора, уласку у стан и сличним питањима, указао је он.

Према његовим речима, Предлогом законика о кривичном поступку јасно се дефинише шта је организовани криминал и технике које се примењују код свих сложених кривичних поступака.

Стојковић је нагласио да законик укида могућност да шеф организоване групе буде заштићени сведок, нити ће моћи да буде аболиран од кривичног гоњења, уз напомену да заштићени сведок изузетно може да буде ослобођен од казне, али мора да буде оглашен кривим.

Једна од важних новина, како је навео, јесте и забрана коришћења имовине за коју се сумња да је стечена незаконито до окончања кривичног поступка, што је веома важно јер се зна да иза сваког криминала стоји материјални интерес.