Динкић је за "Политику" говорио и о стопи инфлације, монетарној политици, приватним домаћим и страним улагањима и јавним инвестицијама, као и о другим актуелним економским темама. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Утицај инфлације на наставак економских реформи:

- Инфлација јесте проблем, али не представља опасност за економске реформе у Србији. Од тога да ли ће цене за неколико процената премашити пројектовану стопу много је важније како смањити незапосленост и отклонити опасност да се због тога не вратимо уназад. Јер од грађана се не може тражити више него што могу да издрже. Зато је Влада, кроз штедњу, створила услове за то да се инвестира као предуслов дугорочно одрживог привредног развоја, отварања нових радних места и побољшања стандарда.

Примедбе да би усмеравање вишка приватизационих прихода у инвестиције могло поспешити инфлацију:

- Такви страхови потпуно су безразложни јер то није лична, већ инвестициона потрошња која нема утицаја на инфлацију. Утолико пре што је реч о дугорочном инвестирању по реалној динамици. Да некоме заиста не би пало на памет да те паре тражи за плате и пензије, да се 1,3 милијарди евра не проћерда, ми смо, неколико месеци пре него што ће тај новац и стићи, направили план како да га инвестирамо. Ако смо код ризика, онда је већи ризик од раста спољнотрговинског дефицита, али ћемо и то пребродити тако што ће се увозити само оно што се не производи код нас, уз давање предности домаћим произвођачима и грађевинарима.

Монетарна политика и национални инвестициони план:

-Места већој рестриктивности у монетарној политици нема јер наша инфлација не зависи само од фискалних и монетарних мера, већ и од других специфичних фактора везаних за садашњу фазу транзиције, као што је нужност постепеног повећања комуналних и других цена под контролом. Истовремено, да би се постигао дугорочно одрживи развој неопходна је комбинација приватних домаћих и страних улагања и јавних инвестиција у оне области за које приватни сектор није или је мање заинтересован, као што су инфраструктура, екологија, здравство, образовање, али које су предуслов привлачења приватног капитала.

Зато ће шестогодишњим националним инвестиционим планом за период до 2011. године, који се ради по угледу на ирски и који би требало да буде сачињен до краја јуна (пошто ресорна министарства претходно, у сарадњи са струковним удружењима, до 15. маја проследе своје предлоге са приоритетима) бити обухваћени пројекти из 17 области у седам кључних група. Реч је о пројектима у образовању (како би се пребродио проблем недостајућих адекватних кадрова, од менаџера до извршиоца и у државној управи и у јавном сектору и привреди), модернизацији здравственог система и заштити животне средине, затим о пројектима који подстичу привредни развој (од подстицајних мера за запошљавање и развој предузетништва до инвестиција у енергетици, пољопривреди, науци и туризму). На листу ће бити уписани и пројекти у станоградњи, спорту, култури, социјалној заштити и најзад, пројекти за унапређење рада државне управе, укључујући и модернизацију судства, полиције и војске.

Почетак реализације најважнијих пројеката:

- Њихова реализација започеће већ у другој половини године. Ове године очекујемо буџетски суфицит у износу од приближно четрдесет милијарди динара и преко тог износа приватизационе приходе од најмање милијарду и три стотине милиона евра, колико ће већ до краја јула бити обезбеђено из само три приватизације - продаје „Моби 63” и друге лиценце, као и Војвођанске и Панонске банке. Милијарда ће бити уложена у почетак реализације овог вишегодишњег плана, при чему у наредној години предстоји приватизација ДДОР-а и НИС-а.

Кредити међународних финансијских организација за најкрупније пројекте:

- Већ су почели преговори са ЕБРД-ом и Европском инвестиционом банком за суфинансирање капиталних пројеката као што су обилазница око Београда, мост код Винче и слични пројекти. Прва фаза обилазнице око Београда кошта 150 милиона евра, а идеја је да тај пројекат, као и остали крупни пројекти, са две трећине буду финансирани из средстава ЕБРД-а и ЕИБ-а, док би једну трећину требало да обезбедимо из сопствених извора.

Смањење пореза на зараде:

-Најављено смањење издвајања у државну касу са 73 на око 60 динара на сваких сто динара исплаћених зарада, које би већ у јуну требало да буде озваничено законским изменама, с почетком примене од 1. јануара 2007. године привреди би већ у наредној години скинуло терет од тридесетак милијарди динара, или готово 350 милиона евра.

При томе се, уз смањење пореске стопе, уводи принцип праведности и прогресивности, неопорезиви део дохотка и плаћање пореза на остатак, па ће растерећење бити веће за оне секторе и оне регионе у којима су зараде ниже. Када је реч о доприносима, неких великих могућности за релаксацију нема. Међутим, у циљу подстицања запошљавања, пре свега младих, Министарство финансија остаје при предлогу неких олакшица и ослобађања. Рецимо, да они који запосле приправнике, млађе од 28 година, три наредне године буду ослобођени плаћања пореза на њихове плате и доприноса који иду на терет послодавца.

Реструктурирање јавних предузећа:

-Реструктурирање јавних предузећа иде у складу с капацитетима државне управе и издржљивошћу нашег друштва. Реформе се не дизајнирају према уџбеницима, већ се спроводе темпом који наше околности објективно дозвољавају. Уосталом, прошла година завршена је са 40.000 мање запослених у јавном сектору. Такође, издвојена су предузећа из споредних делатности, предстоји велики број тендера, стратегија за приватизацију НИС-а биће уместо на лето завршена већ ових дана да би на јесен био расписан и тендер. У телекомуникацијама ћемо врло брзо имати највеће улагање од када је почела транзиција, а постоји и план за финансијску консолидацију ЕПС-а, уз нека ограничења кад је реч о смањењу трошкова и броја запослених на Косову и Метохији, где ово јавно предузеће формално запошљава и плаћа четири хиљаде људи.