Карановић је на конференцији за новинаре, која је у Институту за заштиту здравља "Др Милан Јовановић Батут" одржана поводом резултата епидемиолошког и санитарног надзора у подручјима захваћеним поплавама, навела да су најугроженији градови Беочин у Јужнобачком, Шабац у Мачванском и Инђија у Сремском округу.

Руководилац Центра за борбу против заразних болести Института "Др Милан Јовановић Батут" Мила Вучић-Јанковић упозорила је на то да повећан епидемиолошки ризик постоји после повлачења воде због могућег мешања површинских и фекалних вода и објаснила да се из тог разлога надзор наставља две недеље после повлачења воде, а на подручјима где постоји опасност од заразне жутице или трбушног тифуса и до месец дана.

Она је навела да је, када се вода повуче, неопходно да се све површине које су биле поплављене, ствари и покућство, темељно оперу препаратима који садрже хлор и изложе сунчевој светлости.

Према њеним речима, у Србији постоји парадокс у понашању грађана у ванредним ситуацијама јер је регистрован мањи број акутних цревних заразних болести него у "редовним" ситуацијама.

Она је подсетила на то да је систем активног епидемиолошког надзора становништва примењен први пут током НАТО бомбардовања 1999. године и да се показао као ефикасан, као и у каснијим ситуацијама када се појавио птичји грип.

Начелник санитарне инспекције Министарства здравља Светлана Мијатовић прецизирала је да је инспекција затворила 25 угоститељских објеката на Земунском кеју, 19 на Ади Циганлији и три у Обреновцу.

Према њеним речима, на левој обали Саве затворено је пет објеката, а на потезу Умка - Остружница четири.

Институт "Др Милан Јовановић Батут" упутио је грађанима препоруку да храну обавезно кувају на температури изнад 70 степени Целзијуса, да је чувају у фрижидеру и ван домашаја инсеката, а ако користе воду из сопственог бунара, да то чине тек после обавезне санације и потврде о исправности воде.