Фото: Бета

Милосављевић је на конференцији под називом "Злоупотреба дрога у Србији", одржаној поводом завршетка пројекта "Процена злоупотребе дрога у Србији", рекао да Србија постаје део мреже Европског школског пројекта о алкохолу и другим дрогама (ЕСПАД), удружујући се са њеним чланицама у напорима превенције.

Говорећи о резултатима истраживања које је обухватило више од 3.000 ученика других разреда средњих школа у Београду, Новом Саду и Нишу, он је као посебно забрињавајуће оценио то што дечаци у Србији посежу за алкохолом у највећем проценту у Европи и то врло рано.

Министар је такође упозорио на налаз према коме су стопе коришћења лекова за смирење без рецепта међу ђацима у Србији веће у поређењу са суседним земљама, као и двоструко више од ЕСПАД просека.

Један од руководилаца овог пројекта, који је финансирала и спровела Европска агенција за реконструкцију, Жан-Мишел Манцони рекао је да је злоупотреба психоактивних супстанци непотпуно регистрована у Србији, уз напомену да доступни подаци указују на растући тренд.

Према његовим речима, ситуација у Србији није тако катастрофална како је многи виде и тај проблем не треба прецењивати, а као највећа слабост идентификован је недостатак сталне канцеларије на националном нивоу успостављене за свеобухватну контролу злоупотребе дрога и алкохола.

Потпредседник Националне комисије за дрогу и алкохол Никола Вучковић рекао је да се процене броја зависника од дроге у земљи крећу од 30 хиљада до 100 хиљада, при чему је од тог броја њих приближно 80 одсто "на хероину".

Према његовим проценама, у Београду има од 10 до 15 хиљада зависника од хероина, а у Новом Саду 3 до 5 хиљада.

Истичући да се од свих земаља очекује да проблеме болести зависности решавају на државном нивоу, Вучковић је најавио да ће Србија до краја године имати националну стратегију превенције злоупотребе психоактивних супстанци, са Акционим планом за 2007. годину.

Он је навео да постоје два модела борбе са болестима зависности, при чему статистике у различитим земљама показују да се репресијом, која укључује пооштравање система законодавства, активности полиције и царине, са свега 15 одсто утиче на смањивање проблема, док су превентивне мере неупоредиво ефикасније.