О привлачењу страних инвестиција и политичком ризику

“Нема великих системских закона који би тек требало да буду усвојени, пред нама је да применимо постојеће. За већи доток страних инвестиција, неопходно је да се промени Устав, који странцима забрањује својину над земљиштем. Потребно је и да им се дозволи да дођу у посед непокретности које су нужне за обављање привредних активности. Имали смо много разговора са потенцијалним инвеститорима и морам да признам да они чекају шта ће се у јуну десити, ко ће да победи (на председничким изборима) и хоће ли ова Влада остати или не. И то је политички ризик који сада постоји”.

О томе да ли има наде да владе Србије и Црне Горе испуне један од два услова Брисела - да се договоре о царинским стопама за 56 пољопривредних производа?

“Све док преговарамо, наде има. Али то вам је као танго - за плес треба двоје. Тренутно, сада се чека - или ће Подгорица да попусти или ће Брисел да одустане од својих захтева. Подгорица, како ствари сада стоје, неће да одустане од своје политике, а ни Брисел неће - док је овај састав Европске комисије. Али, Комисија се мења најесен, па ћемо видети да ли ћемо ми урадити нешто до јесени. Ако не будемо урадили ништа до тада, онда ће се реалности морати погледати у очи. Мој утисак је да ћемо тешко доћи до Споразума око царинских стопа за тих 56 производа, мада је Влада Србије дала веома разуман предлог Подгорици, али још нисмо добили одговор”.

О подршци Европске уније државној заједници

“Брисел једноставно мисли да отварање питања односа са Црном Гором, када имамо отворено питање са Косовом и Метохијом, за које тражимо међународну подршку, није продуктивно и ја се са тим слажем. Сада нам је Космет приоритет. Зато, хајде да решавање односа у државној заједници померимо за годину дана па да, претходно, направимо помак са јужном покрајином, јер је то већи приоритет него односи са Црном Гором”.

О сигналима из света о државном плану Србије за Косово и Метохију

“Прва реакција на наш предлог територијалне аутономије, односно оно што сада свет зове децентрализацијом, била је негативна. Сада се то мења. Мада План још нема већинску подршку у међународној заједници, о њему се ипак прича, реакције нису негативне и стављен је на сто да се и о њему расправља. Поготово што ми нисмо рекли да је то предлог типа “узми или остави”, него да је реч о предлогу за разговор. А, оно о чему дипломате не говоре јавно, али причају, јесте да су односи на Косову и Метохији далеко испод њихових очекивања и захтева. И ми и они тражили смо да се последице онога што се догодило 17. марта отклоне, као услов за даље разговоре. Јер, ако се не отклоне, може се врло лако догодити да се, за месец, два, 17. март понови. И да политиком силе и свршеног чина Албанци добију своју државу. Зато морамо да будемо упорни и да тражимо подршку на свим странама”.

О расветљавању “Шећерне афере” и приватизацији три шећеране које је купио Миодраг Костић

“Води се истрага поводом приватизације тих шећерана. Очигледно да то није само питање грађанско-правних односа већ постоје и неки други разлози због којих су органи МУП који се баве борбом против организованог криминала тражили изјаву Костића. Он неће да је да, него бежи из земље. Ако је невин, не видим разлога да то ради”.

О враћању преференцијала за шећер

“Интензивно на томе радимо. Јер оштећено је хиљаде наших сељака као и страни инвеститори, који су купили шећеране, а углед земље је нарушен. Када нам повластице буду враћене можемо, практично, преко ноћи да направимо 120 до 130 милиона евра додатног извоза шећера, тако да морамо на томе да радимо.Услови су јасни - онај ко је крив сносиће последице, а држава мора да пружи све податке које има јер са ЕУ нема варања”.

О томе да ли је Србија презадужена земља

“Са становишта висине дуга у односу на друштвени производ, нисмо високо задужена земља. Али, имаћемо проблема са отплатом дуга од 2007. до 2009. године, јер ћемо у том периоду морати да плаћамо по милијарду долара годишње. Али, то није разлог да већ сада кукамо да ће бити смак света или како кажу поједине незналице - да ћемо пасти у дужничко ропство, него је управо супротно. Сви треба да се потруде да се направи привредни систем који ће омогућити инвестиције и производњу за извоз кроз коју ћемо моћи и дугове уредно отплаћивати. Србија има 12 милијарди долара спољног дуга, а друге две милијарде односе се на Црну Гору и Косово и Метохију”.

О износу дуга Косова и Метохије

“Укупно 1,4 милијарде долара. Уопште, о питању косовског дуга, које је сасвим отворено, нико не жели да преговара тврдећи да то није у његовој надлежности - ни Светска банка, ни ММФ, ни УН, ни Хари Холкери. И тако док, на једној страни тече приватизација имовине на КиМ , на другој Србија, без динара пореског прихода са КиМ, плаћа дугове косметских предузећа. То једноставно није одрживо”.

О томе хоће ли бити ревизије модела приватизације

“Неће. Али, убудуће ћемо гледати да приликом расписивања тендера већи значај дајемо запошљавању радника и инвестицијама него самој продајној цени, као што је то било у претходно време”.