Александар Поповић и Тања Мишчевић
	Фото: Фонет

Поповић је на радном доручку са новинарима изразио наду да ће у мају бити завршен нацрт националног програма заштите животне средине, документа који говори о приоритетима Србије од 2005. до 2014. године у тој области, и подсетио на то да се расправа о томе у министарствима води још од јуна.

Он је на овом скупу, који су организовали Канцеларија за придруживање ЕУ Владе Србије и Фондација "Конрад Аденауер", у циљу припреме јавности за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању, указао на то да постоји још приближно 150 упутстава, одредби и одлука ЕУ са којима мора бити усклађено наше законодавство.

Министар је додао да је неопходно применити 60 међународних уговора који се односе на заштиту животне средине.

Према његовим речима, процедуру у Скупштини Србије до сада су прошла четири закона: Закон о заштити животне средине, Закон о процени утицаја на животну средину, Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину и Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине.

Поповић је изразио очекивање да ће у мају у процедуру ући и нацрти закона о управљању отпадом, о заштити ваздуха од јонизујућих зрачења, о заштити од нејонизујућих зрачења и о хидрометеоролошкој делатности.

Такође, у скупштинској процедури тренутно се налазе и нацрти закона о рибарству и закона који уређује поступање са хемикалијама двоструке намене.

Говорећи о стању у области науке у Србији, Поповић је оценио да је циљ наше земље ''Лисабонска стратегија'' и улагање од један одсто бруто друштвеног производа (БДП) из буџета у науку до 2010. године, као и још два одсто из ванбуџетских средстава.

Он је подсетио на то да је из буџета 2001. године издвајано 0,11 одсто БДП-а, а сада 0,36 до 0,40 одсто и прецизирао да ћемо, с обзиром на инвестициони циклус који се предвиђа, 2007. годину завршити са 0,5 одсто.

Средства ЕУ, која ће бити додељивана конзорцијумима у којима могу да учествују и наши истраживачи, треба искористити за научно-истраживачке пројекте, додао је Поповић.

Министар је објаснио да то учешће није апсолутно јер подразумева да се у њега укључе и научници земаља чланица Уније и додао да ће у оквирном програму ''Шест'' ЕУ остати 200 милиона евра неутрошеног новца за истраживаче ван ЕУ.

Директор Канцеларије за придруживање ЕУ Владе Србије Тања Мишчевић оценила је да наука и истраживање заузимају веома значајно место у самом деловању Уније и указала на то да ЕУ жели да постигне стандард ''Лисабонске стратегије'', односно друштво које има основу у знању.

Када је реч о заштити животне средине, она је истакла да су стандарди у тој области најкомпликованији сегмент комунитарних правних правила, али да држава која се приближава ЕУ не мора да их преузме одмах, већ може да одложи њихову примену, чак и до момента уласка у ЕУ.