Живков је у разговору за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да су типични примери за то Привредна комора и задружни савези Србије, Војводине и региона јер нису били у стању да се суоче са негативним променама "приватизације" задруга од њихових директора и запослених, или са приватним задругама.

Према његовим речима, лакше је било у скупштину савеза прихватити директоре, који не представљају задругаре, али редовно плаћају чланарину, него градити задруге и задружне савезе на основу задружних правила, тако да је створен систем у коме појединци представљају себе саме и који је савршено одржив и отпоран на промене.

Живков је навео да је излаз у промени правила која би омогућила, као свуда у свету, постојање више задружних савеза и могућност да финансијску ревизију ради свако ко има лиценцу, а не само задружни савези.

Он је упутио предлог да се формира модерна пољопривредна комора као асоцијација фармера и задругара, уз оцену да је потребно што пре наћи заједнички интерес пољопривредника и свих оних којима је дужност да им пруже сервис.

Готово у свим развијеним пољопривредним земљама постоје бројна удружења заснована на структурном или регионалном принципу, повезана у једну националну асоцијацију, удружење или комору. Она постоје и код нас, али нису повезана и самим тим немају неки значајнији утицај на креирање пољопривредне политике, објаснио је Живков.

Према његовим речима, неопходно је да се удружења пољопривредника што пре удруже у јединствену асоцијацију јер ће у следећих неколико година бити постављени дугорочни односи који ће обележити период до уласка у ЕУ.

Потребно је учешће фармера у постављању те политике, као и контроли расподеле државне земље и субвенција, разбијању прерађивачких монопола, због чега би темеље пољопривредне коморе морали поставити већ ове године, закључио је Живков.