Наумов је у изјави за агенцију Танјуг рекао да учешћем у раду овог скупа представници националних регулаторних тела дају нову димензију његовом раду и оценио да ово тело сада већ поприма обрисе својеврсне институције када је у питању развој гасне привреде у региону југоисточне Европе.

Он је подсетио на то да је наша земља потписивањем Уговора о формирању енергетске заједнице крајем прошле године учинила велики корак у унапређењу процеса интеграције целог нашег региона у ЕУ.

Према његовим речима, формирање тржишта, развој дистрибутивних мрежа, регионално повезивање гасоводних система и глобална сигурност снабдевања су области које нам пружају могућности за појединачни, али и регионални привредни развој, као и глобално бољи однос према животној средини, социјалну, па и политичку стабилност региона.

Министар је нагласио да енергетска сигурност снабдевања представља посебно важну тему, како у националним, тако и паневропским оквирима, уз напомену да анализе показују да ће у периоду од 2010. до 2030. године енергетска зависност земаља ЕУ бити повећана са садашњих 50 на чак 70 одсто.

Енергија у облику нафте и гаса представља први предуслов глобалне енергетске стабилности земаља ЕУ, објаснио је Наумов и додао да све анализе указују на то да ће и производња електричне енергије директно зависити од расположивих количина природног гаса.

Он је навео да једну од основа стабилног снабдевања ЕУ гасом и нафтом представља изградња мреже гасовода и нафтовода, која ће обезбедити сигурност транспорта између извора нафте и гаса и европског тржишта.

Србија је дефинисала приоритете у развоју гасне инфраструктуре, али и за сигурно и стабилно снабдевање, истакао је министар и подсетио на то да су наставак изградње подземног складишта гаса "Банатски Двор" и отпочињање изградње гасовода од бугарске границе до Ниша приоритети наше земље.

Наумов је напоменуо да ове пројекте Влада не посматра искључиво као национални интерес, већ и као инфраструктурне објекте који треба да буду у функцији регионалног развоја и повезивања.

За повезивање гасоводних система постоје јасно изражени интереси Србије и Хрватске, Србије и Румуније, Србије и Босне и Херцеговине и већ поменуто повезивање Србије и Бугарске, указао је Наумов и нагласио да је реализација тих праваца важна за ове државе, али и за глобалну, паневропску енергетску заједницу.

Зато од представника Европске комисије очекујемо даље ширење сарадње, како у развоју процеса енергетског интегрисања региона у паневропску заједницу, тако и на дефинисању нових и реализацији постојећих пројеката, рекао је министар.

На дводневном састанку учествује више од 60 гостију, међу којима су и представници Секретаријата енергетске заједнице југоисточне Европе, Европске комисије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Грчке, Турске, Македоније, Албаније, Бугарске и УНМИК-а.