Млађан Динкић

Динкић је на конференцији за новинаре, приликом представљања резултата рада Министарства финансија у протекле две године, прецизирао да ће ова средства, која ће бити преусмерена из приватизационих прихода, бити намењена за обнову болница, опремање школа и факултета, реконструкцију и изградњу верских објеката, као и за градњу станова за запослене у јавним службама.

Он је додао да је планирана набавка нуклеарног скенера за рано дијагностицирање болести и друге опреме која је неопходна болницама и породилиштима, као и реконструкција сва четири клиничка центра и 160 домова здравља у Србији и изградња две нове болнице.

Према његовим речима, за приближно 1.700 школа у Србији биће планирана куповина 30.000 рачунара, а када је реч о финансирању изградње станова за запослене у јавним службама држава ће настојати да цена квадратног метра таквих станова буде око 500 евра.

Он је указао на то да ће бити обезбеђена и средства за улагања у саобраћајну инфраструктуру и за финансирање реализације 50 најбољих иновација у Србији.

Појачаћемо инвестиције у неразвијена подручја у циљу подстицања равномерног регионалног развоја, рекао је министар и додао да ће средства такође бити намењена и за завршетак Храма светог Саве на Врачару, као и за реконструкцију манастира Жича и Хиландар.

Један од задатака Министарства јесте смањење пореза на плате, рекао је Динкић и напоменуо да давања држави сада на 100 динара нето плате износе 73 динара.

Он је објаснио да Министарство финансија планира да искористи буџетски суфицит и да предложи измену Закона о порезу на доходак грађана, који ће омогућити да порези на плате буду смањени и да давања износе око 60 динара.

Министар је најавио да ће бити извршена фискална децентрализација, односно да ће више средстава бити преношено локалним самоуправама и то прогресивно више сиромашнијим, али и уз више обавеза које ће оне преузети од 1. јануара 2007. године.

Министарство ће радити и на подстицању запошљавања и привлачењу приватних инвестиција, навео је Динкић и подсетио на то да је у току конкурс за микрокредите за подстицај запошљавања, за шта је издвојено милијарду динара.

Министар је навео да је прошле године забележено 1,5 милијарди долара директних страних инвестиција и додао да се ове године очекује да ће тај износ бити већи од две милијарде долара.

Он је указао на то да смо, за разлику од претходног периода, сада у могућности да, уз буџетски суфицит, сав вишак прихода од приватизације усмеримо на јавне инвестиције.

Према његовим речима, Министарство ће упутити предлог Влади да вишак приватизационих прихода, за које се очекује да ће ове године износити више од 100 милиона динара, поред инвестиција усмери и на отплату дугова.

Прошле године остварено је приближно 40 милијарди динара од приватизационих прихода, а планирано је да ће тај приход ове године износити око 30 милијарди динара, рекао је Динкић и додао да ће, с обзиром на то да је са аустријским конзорцијумом постигнут договор у вези са Мобтелом, само по основу те трансакције држава добити још најмање 600 милиона евра.

Министар је упутио позив компанијама које се баве мобилном телефонијом да се јаве на тендер, који ће бити расписан у априлу, за продају лиценце и удела у предузећу које ће током овог месеца бити формирано са аустријским инвеститорима.

Динкић је подсетио на то да је у протекле две године, на предлог Министарства финансија, Влада усвојила 102 закона и да је дошло до стабилизације јавних финансија, а да је буџетски дефицит од 4 одсто бруто домаћег производа претворен у суфицит од 1,3 одсто БДП-а.

Он је оценио да завршетак аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ), који је Србији донео отпис дугова од 700 милиона долара, представља велики успех и додао да је међународни кредитни рејтинг Србије у последњих годину и по дана поправљан два пута.

У последње две године остварен је привредни раст од 8 одсто, нагласио је Динкић, уз оцену да је Министарство финансија значајно допринело увођењу финансијске дисциплине, унапређењу банкарског сектора и враћању поверења грађана у банке.

Вратили смо милијарду евра старе девизне штедње, а штедња која је 2003. године у банкама износила 800 милиона евра данас достиже ниво од 2,3 милијарде евра, рекао је министар и напоменуо да је исплата пензија редовна.

Он је нагласио да су јавни расходи у овом периоду значајно смањени и изнео податак да су они са 44,3 одсто учешћа у БДП-у смањени на 41,3 одсто, односно да су мањи за приближно 60 милијарди динара.