Београд, 6. март 2006. године - Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус оценио је јуче у интервјуу за агенцију Танјуг да је Влада учинила много више него што би било која мањинска влада могла да уради и указао на то да је постигнута фискална стабилност, да се уредно извршавају обавезе према иностранству, као и да је обезбеђена политичка стабилност у Србији.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа:
Оцена животног стандарда грађана Србије:- Животни стандард грађана је бољи него што је био 2004. године, али је још далеко испод очекивања и потреба људи. Реалне плате се благо крећу навише, али још постоји висока стопа незапослености, што је наш основни структурни проблем. Имамо више од 18 одсто стварне незапослености, а у Европи је то негде око пет одсто. Једини начин да се то реши јесте да се убрза наше прикључивање Европској унији. Нема нових радних места ако смо ван Европске уније.
Просечна плата у Србији:- Данас је просечна плата између 230 и 240 евра при годишњој стопи раста од пет одсто. Нама треба бар два пута већа стопа раста. Ову стопу можемо да остваримо само ако имамо довољно страних инвестиција јер домаћег капитала нема.
Прилагођавање стандардима Европске уније:- Код нас постоје две групе предузећа: она која су приватизована и која ефикасно функционишу, прилагођена условима конкуренције који вреде у свету и ЕУ, као и друштвена предузећа која још нису приватизована и која су у тешком финансијском стању. Ми смо им као држава отписали све могуће дугове, дали смо им све могуће олакшице, али на тендерима за нека од њих ни први, ни други, ни трећи пут немате купаца.
О косметској привреди:- Моја оцена за косовску привреду јесте да је то виртуелна привреда, која се заснива на трговини и на увозу који плаћа неко други. Више од 40 одсто бруто домаћег производа је увоз. Он се покрива дознакама и из међународне помоћи. Питање је колико то може дуго да траје. На другој страни имате пољопривреду и део инфраструктуре који је везан за енергетски сектор који, нажалост, не функционише добро. То су три области где ја видим да постоји активност, значи пољопривреда, енергетика и трговина, али је, генерално гледано, косметска привреда у јако лошем стању. Они имају око два милиона становника по њиховим проценама, а 350.000 људи је незапослено. Када је дошао УНМИК, било је 200.000 регистрованих незапослених људи, а сада је 350.000. Знате, косовско питање јесте политичко питање и оно ће се кроз преговоре на један или други начин решити. Али, да би одржали стабилност, није довољно наћи само добро политичко решење. Мора да постоји привредни развој јер ћемо у супротном имати велике миграције. Ја идем и корак даље и кажем не само привредни развој Косова, него и јужног дела Србије и Македоније. Цео тај регион мора брже привредно да се развија.
Успешно окончан трогодишњи аранжман са ММФ-ом: - То је велики успех који грађани не могу у свом новчанику да виде. Огроман дуг који је био омча око врата државе је отписан. Када би морали да плате тај дуг, онда би видели колико би то било велико оптерећење. То је као када сте здрави а не цените предности здравља, него то доживљавате као нешто нормално. Ми смо имали три године конзистентну политику која није била лака, нити популарна. Али, то је политика која је довела до резултата који је добар. На основу тога, за мање од две године, нама се три пута побољшава кредитни рејтинг земље. До пре две године никада у нашој историји нисмо имали кредитни рејтинг.
Преговори са ЕУ:- Имам два дела преговарачке екипе. Један део ради пољопривреду, а други индустрију. Мој задатак је да их координирам и да их доведем у оквир који желимо, а он се зове Агенда 2012 и био је предмет преговора управо ових дана. Да вас подсетим, на почетку преговора била је велика неверица да ми било шта можемо направити. Рекли су нам: десет година. Ми смо рекли: шест година. После две рунде преговора они су рекли: па ви можете и за пет. То је знак да смо ми ипак бољи него што ми верујемо у то. Дакле, од нас зависи да ли ћемо тај рок од шест година да искористимо или не. То је разуман рок. Мислим да бисмо могли да поновимо случај Словачке, која је за јако кратко време испунила те услове. Али знајући нас мислим да је 2012. сасвим разуман рок.