Београд, 6. март 2006. године - Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" говори о приватизацији новинских кућа и електронских медија.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора:
О року за приватизацију штампаних медија који истиче 23. априла:- Рок за приватизацију новинских кућа неће се продужавати, а ко не заврши процес приватизације мораће да престане са радом. Било је довољно времена да се тај процес обави, а да ли сада има довољно времена, тешко је рећи. Нисам за продужавање већ продуженог рока. Уосталом, за то више нема ни времена, будући да треба мењати Закон о јавном информисању. Колико је новина завршило процес приватизације, најбоље знају у Агенцији за приватизацију.
Судбина јавних гласила у Србији:- Закон је јасан: приватизација је једино решење. Како се понаша локална самоуправа тешко је рећи јер има позитивних и негативних искустава. Тамо где су позитивна, има и оних која су донекле и сумњива. Ту се поставља питање - чему толико улагање у технику, када ће та станица ускоро у приватне руке. То баца сенку и на технику приватизације медија, у целини.
Шта Министарство чини како би се спречило кршење не само професионалних и етичких стандарда, него и Закона о јавном информисању:- Ми смо учинили све што је било могуће - створили добар законски основ, један, други, трећи. На потезу су новинари, уредници, струковна удружења, тужиоци и судови. Све се решава једноставно - треба радити по постулатима заната који се зове новинарство и не подилазити најнижим поривима тржишта. Уосталом, тржиште ће само одбацити оно што не ваља. То су већ искусили неки медији у Србији, иако је право тржиште тек почело да се развија.
Власничка структура медија у Србији после приватизације и подела фреквенција:- Хоћемо тржиште, имаћемо га! Све је могуће. Без тржишта нема ни правог регулативног механизма у медијској сфери. Домаћим медијима ће бити веома тешко. Ни "Пинк" неће моћи дуго да се такмичи са највећим светским компанијама. Морали бисмо да нађемо механизме заштите домаћих медија да нам страни програми не премреже цело небо и остане само домаћи јавни сервис. Како, а да не угрозимо демократске и тржишне принципе Европе и развијеног света, тешко је рећи. Бојим се да ће и ту глобализација узети свој медијски данак.