Први задатак Министарства после усвајања Предлога закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања:

- Чека нас као један од најбитнијих задатака систематизација и реорганизација послова у самом Министарству. Занимљиво је да до сада никоме није било битно да сазна ко шта ради и због чега је запослен. Читава реформа је у стратешко-креативном погледу и на плану оперативног деловања била усмерена на уски круг истомишљеника. А ми желимо да се кадрови Министарства искористе на прави начин. Постоје многи стручни људи који су претходних година били потиснути. За време прошлог сазива запослено је 230 нових људи у Министарству, међу којима је највише психолога, чак 50. Они су потребни ради организовања и припремања комуникацијских семинара, али су ти семинари везани за орочене пројекте. Нико, изгледа, није водио рачуна о томе шта ће овом Министарству толики психолози када се пројекти заврше, а то ће бити ускоро. Наравно, биће непопуларно и нехумано да отпуштамо људе, а не знам ни колико смо слободни у томе с обзиром на важећи Закон о раду.

Интензивна комуникација са страним партнерима:

- Овај ресор је изгледа био јако битан страним партнерима и било их је много. Не би било тако драматично да нису потписивани уговори од неколико година, па чак и на десет. И сада су страни донатори и кредитори врло заинтересовани за то да ли ће новац бити употребљен на прави начин. У добре намере не сумњамо, али начин на који је новац трошен, тешко да те намере може да оправда.

Страни језик у првом разреду основне школе:

- У 29 европских држава, међу којима се налазе углавном чланице Европске уније, и то оне које су то недавно постале, као што су Чешка, Пољска, Словенија, Литванија, Естонија, не учи се страни језик од првог разреда основне школе. Не учи се чак ни од другог, већ углавном од трећег. И то нам је наметнуто као некакав императив, али то није услов за улазак у Европску унију, нити услов за шире међународне интеграције. Наш интерес да се интегришемо у Европу не сме бити супротстављен националном интересу да останемо оно што јесмо. Ако ми не поштујемо своје особености, како можемо очекивати да Европа поштује неке наше евентуалне различитости у односу на њу?!

Средства утрошена за осмишљавање семинара у претходном периоду:

- ... Примера ради, за уговор о делу за осмишљавање једног од семинара за обуку наставника, назван "Тот обука", плаћен је хонорар у износу од 50.000 евра, што је цена једног мањег стана у центру Београда. Таквих баснословних хонорара било је неколико, али, на жалост, још нисмо успели свима да уђемо у траг. Финансијска служба Министарства управо се бави тим питањима. Хонорари су углавном давани аутору, појединцу, или групама аутора. Доста њих је из невладиних организација, али има и оних институција које не припадају у област образовања, или педагошке обуке. Читава Србија била је обухваћена семинарима, а то је неколико десетина хиљада наставника. Колико то кошта говори пример Хрватске, која није увела деветогодишње образовање, јер је израчунала да би је то коштало колико аутопут Загреб-Ријека. У Загребу су схватили да им то није приоритет, а, уосталом, деветогодишње образовање и није универзални европски модел.

Смена ректора на Приштинском универзитету Гојка Савића:

- Гојко Савић је смењен из више разлога. Пре свега, због чињенице да он више није законски ректор, јер га Влада није именовала од 2002. године. Дакле, и његово право да буде на тој функцији било је законски орочено и тај рок је прошао. Он се понашао и врло самовољно, чак је у комуникацији са студентима претио да ће применити силу, а чињеница је да једном ректору не приличи такво понашање.