Фото: ФоНет

У раду округлог стола, који је организовало Министарство правде, учествовали су представници правосудних институција, Високог савета правосуђа, међународних организација, агенција и фондација, као и остали стручњаци из области права.

Стојковић је навео да ако остале гране власти имају јасну одговорност, онда и судство, које оцењује њихов рад, мора да има одређену одговорност. Притом, како је указао, треба наћи ваљану карику која ће гарантовати одговорност суда, али тако да не угрози његову независност у раду.

Стратегијом се успоставља принцип да први избор, такозвани пробни рад, буде на пет година, после чега стручна тела самих судова оцењују рад судија и уколико је особа добро радила, прелази у трајни мандат, а ако није, неће бити бирана, објаснио је министар.

Говорећи о препорукама Савета Европе да судије бира Високи савет правосуђа, а не Скупштина Србије, министар је напоменуо да се у стратегији нуди слично решење.

Директор Твининг пројекта и бивши државни секретар Министарства правде покрајине Бранденбург Рајнер Фаупел нагласио је да је Нацрт стратегије реформе правосуђа важан корак напред, а да је реформа правосуђа у Србији неопходна и хитна.

Фаупел је, износећи сугестије на поменути нацрт, истакао да је јавност у Србији највише заинтересована за то да се поврати поверење у правосуђе.

Према његовим речима, у овој стратегији предвиђено је да Високи савет правосуђа има велику улогу, али је потребно обезбедити и да Министарство правде има одређен утицај.

Он је рекао да би Министарство правде требало да учествује и у креирању буџета за правосуђе, као и да би скупштински одбори требало да имају значајнију улогу при избору судија.

Председница Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро поздравила је најаву реформе правосуђа, али и указала на то да ефикасна реформа није могућа без одговарајућих средстава.

Она је затражила да буде обезбеђен новац за комисију која треба да прати спровођење стратегије и навела да у појединим областима реформе рокови не прате обавезе.

Такође, Петровић-Шкеро је затражила да служба надзора у правосуђу буде део Високог савета правосуђа, као и да медијација не треба да буде задатак судија, већ адвокатуре.

Председница Врховног суда Србије је предложила и формирање центра који би грађане едуковао о надлежностима правосуђа и осталих грана власти и државних институција.

Учесници јавне расправе подржали су циљ стратегије, а то је успостављање и спровођење у пракси владавине права и правне сигурности у Србији и постигли сагласност о томе да је напор Министарства правде да изради свеобухватну стратегију реформе правосуђа од изузетног значаја, као и да је веома позитивно то што је стручној јавности и међународној заједници омогућено да директно учествује у изради текста кроз низ јавних расправа које ће уследити.

Учесници су изнели мишљења и техничке сугестије, које ће бити размотрене приликом израде финалне верзије стратегије, а посебно је наглашено да нема одрживе стратегије без обезбеђења финансијских средстава за њено спровођење.

Предлог стратегије реформе правосуђа Влада Србије би требало да разматра у марту.