Драгиша Околишанов на данашњој конференцији за новинаре

Околишанов је на конференцији за новинаре навео да је Законом о регистрацији привредних субјеката Агенција дужна да од 1. јануара ове године прима и годишње финансијске извештаје, односно, завршне рачуне привредних субјеката за претходну годину.

За разлику од Центра за бонитет и Пореске управе, Агенција ће те извештаје само примати и регистровати их, али их неће обрађивати, рекао је он и напоменуо да ће се то радити по директиви Европске уније.

Директор Агенције за привредне регистре је објаснио да ће се уз податке о неком предузећу или предузетнику који се налазе на сајту Агенције, налазити и део података из финансијског извештаја.

Околишанов је прецизирао да ће се само пет података из финансијског извештаја предузећа појавити на сајту Агенције, и то укупан приход, укупан расход, укупан добитак или губитак, вредност активе, односно, пасиве привредног субјекта.

Према његовим речима, комплетни финансијски извештаји предузећа биће архивирани у Агенцији и биће доступни на увид свим заинтересованим лицима, чиме ће престати тајност тих докумената.

Да би се финансијски извештај регистровао потребно је да се уз пријаву, која ће се ових дана појавити на сајту Агенције www.apr.sr.gov.yu достави и сам извештај, у облику у коме се подноси Центру за бонитет и Пореској управи, рекао је Околишанов.

Он је истакао да ће привредни субјекат уколико не поднесе финансијски извештај Агенцији сносити све законске последице као и у случају да извештај није поднет Пореској управи или Центру за бонитет.

Према сазнањима Агенције и подацима о броју привредних субјеката који су у прошлој години поднели финансијске извештаје, очекује се да ће приближно 100.000 средњих, малих и великих предузећа, као и предузетника доставити те извештаје, рекао је Околишанов.

Директор АПР-а упутио је апел да се сви финансијски извештаји шаљу поштом како би се избегле непотребне гужве, при чему ће се датум печата на коверти сматрати даном подношења извештаја.

Он је такође навео да је у Регистар предузетника од почетка године до сада примљено приближно 8.500 захтева предузетника за пререгистрацију и оснивање нових радњи.

Према његовим речима, примљено је приближно 2.500 захтева за оснивање нових радњи, док су остатак чинили захтеви за превођење у Регистар предузетника, који је од почетка године заменио регистрацију у општинама.

Околишанов је изнео податак да је Агенција истовремено примила и приближно 1.000 захтева за регистрацију промена код предузетника, најчешће за привремени прекид рада, односно, привремену одјаву радње, као и да је примила и око 1.000 захтева за брисање радњи из регистра.

Према проценама Агенције, приближно 240.000 предузетника у Србији мораће да пререгиструје своју делатност из општина у регистар Агенције до 15. јуна ове године, при чему ће пререгистрација до тог рока бити бесплатна, подсетио је Околишанов.

Он је упозорио на то да ће сви предузетници који до 15. јуна не буду извршили пререгистрацију прећи у неактиван статус и неће моћи да се баве својом делатношћу, уз напомену да ће захтеви за пререгистрацију моћи и даље да се подносе у некој од 125 општина Србије са којима је Агенција склопила уговор, а у којима ће и добијати решења.