Фото: Фонет

Димитријевић је рекао да се конкретни резултати кампање могу очекивати у скоријој будућности, и најавио да ће 4. јуна бити организована донаторска конференција на којој би требало да буду прикупљена средства за њено даље финансирање, уз напомену да ће Министарство једном месечно подносити јавности извештај о току и ефектима кампање.

Помоћник министра Срђан Срећковић навео је да су успешном актуелизацијом ове теме створени предуслови за предузимање даљих акција у циљу повећања домаће производње, раста стопе запослености и побољшања квалитета домаће понуде.

Резултати истраживања, у коме је учествовало 1.088 испитаника узраста од 18 до 65 година, показују да је млађа популација склонија куповини страних производа, и да као најчешће разлоге таквог опредељења наводи добар квалитет (71 одсто испитаника), веће поверење у стране производе (15 одсто) и већу присутност на домаћеем тржишту (11 одсто). Судећи по анкети, предности страних производа су бољи квалитет (за шта се изјаснило 44 одсто испитаних), квалитетнија амбалажа ( 14 одсто), као и боља реклама (12 одсто).

Најчешћи разлог који наводе они који више купују домаће производе јесте поверење (47 одсто), повољнија цена (36 одсто), док је за 23 одсто испитаних највећа предност то што су домаћи производи здравији.

Чак 94 одсто испитаника сматра да се куповином домаћих производа помаже домаћа привреда и економија, а 54 одсто подржава став да мултинационалне компаније штете нашој привреди, јер представљају нелојалну конкуренцију. Такође, 85 одсто испитаника има више поверења у домаће производе него у стране намењене источном тржишту.

Истраживање је показало да је спектар страних производа који се опажају као квалитетнији од домаћих широк, при чему су најчешће помињани производи бела техника и електронски производи (52 одсто), аутомобили (30 одсто), одећа и обућа (24 одсто), козметика и лична хигијена (18 одсто). Домаћи производи који су наведени као квалитетнији су храна (84 одсто), одећа и обућа (19 одсто) и детерџенти и кућна хемија (13 одсто).