Смањење буџетског дефицита:

-Основ за смањење пројектованог буџетског дефицита са 45 на 30 милијарди динара лежи у чињеници да смо обезбедили бољу наплату прихода у државну касу. У прва четири месеца је, рецимо, буџет био потпуно уравнотежен, чак је забележен и раст прихода за више од 20 процената. Такође, изменама Закона о акцизама омогућен је додатни прилив у државну касу у износу од готово 10 милијарди динара. Када смо пре два месеца усвајали буџет, пошли смо од претпоставке да ће друштвени производ расти 4,3 одсто ове године, а у међувремену постало је јасно да ће привредни раст бити знатно већи и да ће највероватније износити више од шест одсто. Оптимизам да је могуће одржати буџетски дефицит на нивоу од 2,5 одсто бруто националног дохотка базирам на чињеници да је индустријска производња значајно порасла у првом кварталу. Уколико се, у току наредних месеци тај раст и успори, крај године можемо дочекати са осам процената повећања индустријске производње. Такође, пољопривреда има све шансе да, после више година стагнације, забележи двоцифрену стопу раста, што би донело и повећање укупног друштвеног производа за најмање шест процената.

Повећање спољнотрговинског дефицита за 54 одсто у односу на претходну годину:

-Тај проблем не може бити решен у овој години. Он захтева озбиљну стратегију. Морам да кажем да је спољнотрговински дефицит добрим делом настао због снижавања царинских стопа у августу прошле године, након хармонизације економских односа са Црном Гором. Поред тога, морамо признати да је понуда робе са нашег тржишта, која може да се прода иностранству, врло ограничена. Сигурно је да не можемо у кратком року значајно да је повећамо, али зато можемо додатно да стимулишемо добре домаће фирме и привучемо мултинационалне компаније које већ имају обезбеђена инострана тржишта. Јер, није проблем само како произвести добар производ, већ и како пронаћи тржиште. Велики пораст извоза бележе фирме попут "Хемофарма", "Тигра" и "Синтелона", али, ипак рекордан извоз имају мултинационалне компаније које су у претходном периоду дошле у Србију. Рецимо, "УС Стил" повећао је извоз чак за 50 одсто.

Реалне могућности да шверц и сива економија, како је предвиђено акцијом ”ТР 84”, буду сведени на 20 одсто друштвеног производа:

- Пре само три године сива економија чинила је 80 одсто, а данас око 50 одсто друштвеног производа. При том, не представљају нама проблем људи који продају робу по пијацама. Проблем је увоз робе преко фантомских фирми, посебно беле технике. Раније је био доминантан шверц цигарета, али он је данас знатно смањен. У претходна два месеца најзначајније резултате постигли смо управо у сузбијању крупног шверца. Рецимо, пре недељу дана заплењен је један шлепер беле технике. Његов власник се након заплене није јавио, јер је у питању фантомска фирма, па је држави поклоњен и шлепер и роба у њему. С друге стране, у две велике фирме које се баве продајом беле технике нашли смо огромне злоупотребе. Претпостављам да је највећи део тржишта беле технике у сивој зони, али се надам да ћемо ускоро успети да у овој области уведемо ред. Наравно, не шверцује се само бела техника. Сива економија је последица чињенице да је након уласка у тешки економски колапс, почетком деведесетих, тадашњи режим свесно допустио људима да се баве ситним шверцом, што су неки искористили да се баве крупним шверцом. То тада нико није санкционисао, а сада је потребно време како би се ствари вратиле у нормалне оквире.

Увођење посебног третмана за робу азијског и евроазијског порекла:

- Анализе које смо направили указују на то да је, чак у 80 одсто случајева, увоз робе из Кине био приказиван умањеним фактурама. Зато смо и увели посебан режим царињења ове робе само на три пункта у Србији. Очекујем да се већ у наредних неколико месеци види резултат ове акције, јер царињење робе уз лажне фактуре озбиљно уништава домаћу текстилну индустрију и индустрију обуће. Морамо помоћи српској производњи да се опорави, мада је решење нашим текстилцима и индустрији обуће и у бржој приватизацији и у новим инвестицијама. Имамо намеру да заиста уведемо потпуни ред у ову област, јер свако мора да плаћа царину и порез за робу коју продаје. Конкуренција мора бити лојална.

Могућност "контранапада" оних који овом акцијом губе огроман новац:

- Наравно да има отпора, али ми смо конзистентни и према свима примењујемо исте критеријуме. Координација између порезника, тржишне инспекције, царине, МУП-а и представника БИА је одлична. Зато и имамо боље резултате. Не иде се, при том, у тим акцијама насумице, већ се прате одређене фирме и њихове активности. Ускоро ћемо вероватно обезбедити и посебне телекомуникационе уређаје које ће цариници, приликом преласка границе, закачити на одређене камионе, тако да ћемо у сваком тренутку знати у ком делу земље се они налазе и да ли возе робу на нека одредишта која су пријављена или у илегалне магацине.

Закон о порезу на додату вредност:

- То је један од кључних закона. Управо смо завршили радну верзију нацрта закона, који ће ићи на једну краћу јавну расправу. Предвидели смо да основна стопа пореза на додату вредност буде 18 одсто, а такозвана снижена стопа осам процената, као и да број обвезника овог пореза буде врло широк. Сви они који имају више од два милиона динара промета годишње, биће обвезници ПДВ. У свим земљама у свету увођење овог пореза значајно је проширило пореску базу, чак и за 40 до 50 одсто. Убеђен сам да ће тако бити и у Србији.

Приватизација банкарског сектора:

- Реформа банкарског система била је успорена у претходној години. Дуго се чекало на тендер за приватизацију банака у већинском државном власништву. Коначно, крајем маја биће расписан тендер за приватизацију "ЈУ банке", а у наредна три месеца и за "Континентал" и "Новосадску банку". До краја године планира се и приватизација "Нишке банке". Циљ нам је да држава смањи своје учешће у банкама, као и да нове банке уђу на наше тржиште. Јер, само тако можемо више да развијемо конкуренцију и повећамо понуду капитала. Показало се да тренутно највећу понуду капитала српској привреди обезбеђују оне банке које су у претходне две године ушле на ово тржиште.

Питање имовине бившег ЗОП-а која је дата под закуп домаћим банкама:

- С обзиром на то да 13 домаћих банака користи ту имовину и, наравно, запошљава раднике бившег ЗОП-а, Влада Србије предложиће им три могућности. Прва је да се изврши конверзија имовине или дела имовине у власништво у тим банкама. Друга могућност је да се та имовина понуди на продају, а трећа, да продуже закуп до истека његовог рока. Што се тиче "Националне штедионице", постоји интерес Европске банке за обнову и развој за сувласништво у овој банци. Влада ће подржати ту иницијативу, имајући у виду да је реч о најснажнијој европској финансијској институцији.

Могућност да Србија западне у дужничку кризу:

- Морам да кажем да је ту реч о једној заблуди. Наиме, наш укупни јавни дуг износи 12,5 милијарди евра. То није мало, али, ако се узме у обзир да је он, пре три године имао учешће од 150 одсто у друштвеном производу, а да је оно данас преполовљено на 75 одсто, очито је да се не може говорити ни о потенцијалној дужничкој кризи. Уколико се успешно заврши трогодишњи аранжман са ММФ-ом, Србија ће, средином следеће године добити додатних 600 милиона долара на име отписа дуга. Током наредних месеци требало би да успешно окончамо разговоре и са Лондонским клубом поверилаца, где такође очекујемо значајан отпис. Тако ће ниво учешћа спољног дуга у нашем бруто националном дохотку следеће године бити испод 60 одсто, што је ниво Мађарске и неких других земаља које су данас у Европској унији.

Финансирање државне заједнице:

-Претходних година Влада Србије финансирала је заједничку државу много више него што је то одређено Уставном повељом. Сада Црна Гора полази од тога да је такву праксу могуће наставити, па, уместо да повећа издвајања за државну заједницу до износа на који су се обавезали, они додатно смањују средства намењена институцијама заједнице са 41 на 39 милиона евра. Према Уставној повељи, Србија треба да плаћа 93 одсто, а Црна Гора седам одсто укупних расхода СЦГ. Данас они издвајају неких четири одсто, али Србија неће додатно финансирати институције заједнице мимо обавеза прихваћених Повељом и износа који је већ определила буџетом.