Фото: Танјуг

Република Србија и Краљевина Норвешка успоставиле су овај облик сарадње још 2000. године и по основу износа бесповратне помоћи Норвешка представља једног од највећих билатералних донатора у Србији.

Париводић је после потписивања овог меморандума објаснио да се помоћ реализује кроз пројекте које је предложило свако министарство Владе Србије, након чега су они упућени Министарству спољних послова Норвешке на коначну одлуку.

Према његовим речима, средства ће бити распоређена на развој енергетике, пољопривреде, државне управе, приватног сектора, саобраћаја, као и осталих делова социјалног сектора - здравства, животне средине и образовања.

Париводић је подсетио на то да је у протеклих пет година Норвешка Србији упутила 100 милиона евра бесповратне помоћи, односно по 20 милиона годишње, с тим што је по 10 милиона упућивано преко међународних организација, а остатак директно.

Он је навео да се сарадња Србије и Норвешке развијала и кроз пројекте контроле сточне хране, развој задругарства, научну сарадњу - генетско унапређење шарана, хидрологију и друге програме.

Париводић је истакао да је Србија у прошлој години добила укупно 800 милиона евра иностране помоћи и да се исто толико очекује и ове године.

Блакенборг је указао на то да Србија и Црна Гора заузимају посебно место у европској политици Норвешке и да је њен циљ да омогући да се државна заједница што пре интегрише у ЕУ достизањем потребних стандарда, уз напомену да се из тог разлога овај програм и зове "Интеграција у Европу."

Европа је заједница вредности и стандарда и ако се они успоставе у некој земљи, онда је само питање формалности да ли она постаје члан ЕУ, оценио је амбасадор Норвешке.