Београд, 4. јануар 2006. године - Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић изјавио је да ће ова година бити у знаку реконструкције бројних институција културе, а пре свега обнове манастира Хиландар.
Којадиновић је у интервјуу за агенцију Танјуг објаснио да су после готово две године припремних радова све рушевине у манастиру Хиландар у потпуности рашчишћене и утегнуте специјалним утегама које треба да спрече даље обрушавање, и додао да су при крају и радови на Сенари, модерно опремљеном конаку за посетиоце манастира.
Министар је оценио да ће 2006. година бити ударна и када је у питању обнова цркава и манастира на Косову и Метохији, уништених током насиља албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. године. Превентивни радови на 34 објекта завршени су почетком децембра 2005. и они су заштићени од временских непогода и даљег пропадања, напоменуо је Којадиновић.
Он је најавио и адаптацију 2 хиљаде квадратних метара простора у згради у Влајковићевој улици у Београду у којој се, осим Министарства културе, налази и Историјски музеј СЦГ.
Већ почетком априла у овај простор требало би да се усели неколико књижара водећих издавача који немају продајна места у центру града, указао је Којадиновић и истакао да ће та зграда постати својеврстан храм књиге где ће се одржавати и књижевне вечери.
Према његовим речима, у овим књижарама моћи ће да се купе и књиге издавача из држава бивше СФРЈ, пре свега из БиХ и Хрватске, а у подрумске просторије биће смештена и комплетна библиотека ЦК СКЈ која тренутно пропада.
Којадиновић је наговестио да би ове године Историјски музеј Србије требало да добије просторије у згради садашњег Музеја науке и технике, који ће се уселити у зграду на
Дорћолу, а биће проширен и Републички завод за заштиту споменика културе, коме је додељен плац поред зграде у којој се сада налази.
Ове године, како је указао, почеће реконструкција Народног музеја, а фирма "Кунст транс" из Беча већ је опремила магацин за депоновање уметничког блага, које ће морати да буде измештено и чувано по најсавременијој технологији.
Поред тога, биће обављене и припреме за доградњу и реконструкцију Музеја савремене уметности на Ушћу који је прошле године обележио 40 година рада, додао је министар.
Пошто је саниран депо Народне библиотеке Србије који је током радова на Светосавском платоу почео да прокишњава, библиотека би требало да добије и нови кров, а биће утврђен и пројекат о проширењу, рекао је Којадиновић.
Он је најавио да ће дефинитивно бити одређена локација и за изградњу нове зграде опере, а договорено је да почне и реконструкција Небојшине куле.
Грчка влада издвојила је 1,5 милиона евра за реконструкцију у оквиру које ће бити изграђен и конгресни центар са двораном за мултимедијалне догађаје, која ће имати 600 места, навео је министар и наговестио да ће почети и изградња депоа Југословенске кинотеке од 700 квадратних метара, а убрзаће се и радови на будућој згради кинотеке у Узун-Мирковој улици, за шта су извојена велика средства.
Ову годину обележиће и бројне филмске премијере јер је током 2005. снимљено око 30 домаћих филмова, рекао је Којадиновић и оценио да ће 100. заседање Еуримажа, европске фондације која финансира филмске копродукције, у мају ове године у Београду бити снажан подстицај нашим филмским ствараоцима.
Којадиновић је истакао да је Министарство културе у оквиру овогодишњег обележавања 150-годишњице рођења Николе Тесле већ организовало пригодне изложбе у Москви, Грацу и Бањалуци, а половином јануара изложба ће бити отворена и у Будимпешти.
Такође, у припреми су још четири изложбе које ће бити постављене у Милану, Франкфурту, Малмеу и у Чикагу или Ванкуверу, најавио је он.
Говорећи о издаваштву, министар је указао на то да су за откуп књига обезбеђена већа средства него 2005. године, уз напомену да ће морати да се нађе боља формула за утрошак 140 милиона динара како се не би, као до сада, дешавало да паре за откуп служе за пражњење магацина неуспешних издавача.
Наставиће се успешна сарадња са међународним сајмовима књига, а већ су стигли и позиви за неке сајмове где наших издавача ових година није било, истакао је Којадиновић.
Издавачи би морали да искористе "позитиван талас" како би се појавили на великом тржишту као што је тржиште бившег Совјетског Савеза, рекао је министар и напоменуо да се с власником издавачке куће "Паидеиа" Петром Живадиновићем договорио да годишње на француско и руско тржиште пласира по пет наслова наших аутора.
Којадиновић је најавио да ће и у овој години бити настављена децентрализација у култури и истакао да ће београдске институције културе које се налазе на најјачем тржишту у земљи морати да се окрену тржишним принципима пословања.