Спремност Србије за почетак преговора о будућем статусу Косова и Метохије:

- Србија је спремна за почетак преговора. У правом тренутку преговарачки тим ће изаћи са државном платформом. У години иза нас велики део посла већ је урађен. Имамо чврсто постављене оквире у међународном праву када је реч о нашем гледању на будућност Косова и Метохије. А будућност Косова и Метохије треба тражити у суштинској аутономији.

Већ сам рекао да треба изабрати прави тренутак када ћемо саопштити нашу платформу. Сви најважнији детаљи су разрађени, посебно делови који се односе на суштинску аутономију, децентрализацију Косова и Метохије унутар Србије и Црне Горе, положај неалбанског и српског живља, везе између општина у којима живе Срби, њихову хоризонталну повезаност, везу са Београдом.

Колико је спорно одређивање језичког термина за ентитете:

- Мислим да употреба различитих термина не представља неки посебан проблем. Међу различитим терминима које је употребљавало више званичника у више јавних наступа, један термин је заједнички: децентрализација. Он је најмање споран. Битна је основна идеја - како ће да живе Срби у општинама у којима су већина, како у малим енклавама, какав ће бити статус духовних светиња. Дакле, како тај простор повезати, а сачувати народ на тој територији. Звали ми то ентитетом, како је рекао председник Србије, или српским регионом, како стоји у плану Владе, мање је важно.

Да ли ће децентрализација бити прва тема преговора:

- По свим назнакама - да. Децентрализација је одавно прва и права тема, али се, нажалост, у тој области није готово уопште одмакло. Нису то успели ни Унмик, ни међународна заједница. Највише је на томе урадила Влада Србије у оквиру свог плана, који је прошле године усвојила Скупштина. Тај план је детаљан, али смо спремни, узимајући у обзир реалне околности и сарадњу у преговарачком тиму, да додатно трагамо за решењима која су примерена тренутку. Основна идеја јесте - кроз децентрализацију власти повећати безбедност Срба на Косову и Метохији, омогућити повратак и остварење свих права, првенствено у областима просвете, културе, полиције, правосуђа итд.

Децентрализацију треба решавати на целој територији Косова и Метохије. Ми се залажемо за целовито решење, за разлику од Унмика који је то покушао да реши "на парче" кроз пилот-пројекте у неколико општина, давањем Србима неке мале већине која би се сутра претворила у мањину. Сматрамо да децентрализација не може да се примењује на парче и експериментално, већ искључиво у целини. Идеја да ће разговори о будућем статусу започети питањем децентрализације, показује да смо били у праву. Прво треба да се обезбеде права за Србе, да им се омогући повратак, живот и економски развој, а децентрализација је средство да се то постигне. О томе ће се у јануару разговарати и, начелно, нико не пружа отпор тој теми. Кажем у начелу, јер ће се још ломити копља о појединостима и модалитетима децентрализације.

Рокови окончања преговора:

- У међународној заједници било је оних који су сматрали да се то питање може брзо и преко колена решити. У последње време, међутим, из света, али и из окружења самог Мартија Ахтисарија, стижу процене да су нереални рокови за окончање преговора који су помињани.

Лицитирало се са тим да све може бити завршено за три, или за шест месеци. Сада се види да је ствар далеко сложенија и не одређују се више чвршћи временски оквири. Потпуно је природно да је боље ствар решити раније него касније, али, једноставно, ни ми, ни међународна заједница, не можемо себи везати руке неким временским лимитима. Тренутно, у процесу преговора учествују Контакт-група, преговарачки тимови Београда и Приштине и тим Мартија Ахтисарија. Али, завршну реч даће Савет безбедности УН. Од њега нема позванијег и одговорнијег тела на којем почива међународни поредак. Мислим да нам то улива сигурност.

О деловима међународне заједнице који су сугерисали независност Косова:

- Наравно, било је и таквих тонова у делу међународне заједнице, од неких политичара и чланова Међународне кризне групе и Међународне групе за Балкан, као и лобиста за независност. Насупрот њима, Србија инсистира на потреби поштовања међународних принципа на којима почива међународни поредак. А темељни принцип Савета безбедности је принцип суверенитета и територијалног интегритета постојећих, а пре свега, демократских држава. Када доведете у питање тај принцип, довели сте у питање све - ред и поредак на којима почива међународна заједница. Тако да одбацујем наметнуто решење. Наметнуто решење није решење и не може бити прихваћено. То би било правно насиље.

Има ли наде да се сачува тај део територије:

- Уколико се ослањате на међународно правне принципе и демократске вредности и чврсто у њих верујете, и ако се међународна заједница ослања на те вредности, нема разлога да не будемо оптимисти.

Хомогеност преговарачког тима:

- Тим је хомоген. Постоји потпуна сагласност о даљем раду и преговорима, и то ће се најбоље видети кроз нову државну платформу. Логично је, међутим, с обзиром на сложени косметски чвор, да се и на његово распетљавање гледа на различите начине. То није ништа необично.

Колико је наша преговарачка позиција о Косову и Метохији додатно отежана чињеницом да Ратко Младић није у Хагу:

- Нема крупних политичких и државних ствари, а да нису узајамно повезане. Сарадња са Хагом је у вези и са преговорима о Косову и Метохији, и са преговорима са ЕУ. Али, када је у питању сарадња са Хагом, битно је какав је став и однос Београда.

Београд је више и од Хага и од осталих држава заинтересован за успешно окончање те сарадње. И то на основама на којима се та сасрадња одвијала успешно у протеклих годину дана.

Има јако много спекулација о томе како ће се сарадња привести крају. Када је реч о Ратку Младићу, има спекулација и лицитација. За нас је битно да се однос јавности јако променио и прихватио модел за који се Влада залагала и успешно га применила. Неке старе сумње и подозрења су отклоњени. Пре свега, због чињенице да је велики део обавеза испуњен кроз добровољне предаје и много оптуженика се вратило да буде на слободи до суђења. Појачана је и учестала сарадња и комуникација Београда и Хага. Из свега тога мора да се закључи да сарадња мора да буде приведена крају.

Кад се све речено и урађено сабере, мора да уследи позитиван исход. Спекулације и нагађања са роковима само штете окончању сарадње. Поновићу који је то рок када треба да ставимо тачку на сарадњу са Трибуналом: то је јуче! Значи, што пре то боље.

Да ли ће Савет за националну безбедност помоћи у испуњавању обавеза према Трибуналу:

- Он ће да помогне координирању двају нивоа власти и обавештајних служби. Али, не оснива се Савет само због сарадње са Хагом, јер би то било дуплирање са Националним саветом за сарадњу са Трибуналом. Постоји низ начелних разлога зашто је потребно формирати једно овакво тело. Верујем и да ће Савет дати свој допринос завршетку сарадње са Хагом.

Да ли је став Венецијанске комисије о референдуму о државном статусу Црне Горе коначан:

- Став је коначан, а пракса на којој се заснива тај став, просто говори сама за себе. Венецијанска комисија је пошла од тога да укаже на правила којима се регулишу референдуми о независности или сецесији. Таквих референдума нема много. Они су због тога, пишући тачку 39, пошли од постојећих правила и праксе. А пракса је јасна и у Европи, и на просторима бивше СФРЈ: референдуми о судбини државе били су утемељени ако је велики број бирача гласао за одлуку. То значи да не треба ни помишљати на неку већину испод 50 процената укупног бирачког тела.

Несумњива је чињеница да имамо неколико држава које су настале на просторима бивше СФРЈ и примере референдума у Хрватској, Словенији, Македонији. И, још једна ствар се каткад заборавља: са којом је већином било изгласано да Србија и Црна Гора оформе своју државу 1992. године. Ако је тада две трећине укупног бирачког тела гласало за заједничку државу, онда је потребна макар приближна већина да се држава растави, подели. По мом мишљењу је и даље спорно да сви црногорски држављани не могу да гласају на референдуму. На неки начин, таквом одлуком је Венецијанска комисија "скочила себи у уста" образложењем да би се тиме угрозила стабилност бирачког тела. То је тачно, бирачко тело би се увећало за више од 50 одсто и то говори у прилог ставу да сви држављани треба да гласају, јер их је половина изостављена.

Може ли референдум да успе под овим условима:

- Моје уверење је да не може. То је јасно и онима који се залажу пошто-пото за смањивање обавезног процента квалификоване већине.

Нови захтев црногорског врха о покушају да се договори савез независних држава:

- Такав предлог нема никаквог упоришта у међународној пракси. То је непостојећи, или, у најбољем случају, промашени пројекат. Савез независних држава је замка да се привуку они који нису за независну државу, уз уверавање да ћемо остати заједно. Зато референдумско питање мора да буде само једно и да буде јасно.

Има ли Влада скупштинску већину:

- Кад говоримо о цифрама, јасно је да је то 129, али има и једна већа већина од 124, и од 129. Она износи - 208. То је број закона који је ова Скупштина усвојила, а, у највећем делу, предложила Влада. Када узмемо у обзир само квантитет, то је заиста реткост. Не знам ниједну скупштину и владу које су успеле да толико закона предложе и усвоје. А није реч о само о квантитету, већ, пре свега, о квалитету. То су системски, важни закони, закони којима се регулишу поједине целе области. Сви закони су оцењени највишим оценама од Европске уније и свих релевантних европских и светских институција. То је оно што је важније од свега.

Владина већина је потребна већина да се сви ови закони донесу на начин који је неопходан. После избора, онај ко има већину у Скупштини може мирно и безбедно да влада све док је има. Легитимно је право опозиције да ту већину критикује. Сви они који говоре о Европи и којима су пуна уста Европе заборављају једну ствар која важи од настанка модерног парламентаризма: улога владе је да влада, а улога опозиције је да ту владу контролише и да је оспорава. Али, кроз контролу, а не тврдњама да већина не постоји и позивајући се на анкете јавног мњења. Јер, ако би анкете биле меродавније од избора онда би оне замениле изборе.

Могућност расписивања избора:

- Нема никаквог разлога да се неко ко има већину определи за расписивање избора. Посебно што Влада ради изузетно добро и што сам уверен да ће се резултати све више осећати у свакодневном животу свих грађана.

О манипулацији изборном вољом:

- Занимљива појава је манипулација изборном вољом. Размере те појаве прете самом темељу демократије - вољи народа. Ако се, после извесног времена, изборна воља преиначи, прекроји, кривотвори, онда смо у озбиљном проблему, а институције су угрожене. Не може се мењати нешто што је народ рекао на изборима. У том циљу биће потребно довести у склад изборно законодавство. У противном, избори уопште нису ни потребни.

Јесу ли руке Владе и странака владајуће коалиције потпуно чисте у причама о трговини мандатима:

- Потпуно су чисте. Али, оно што се десило у Скупштини је појава, није појединачан случај. Појединац може да се не слаже са политиком странке која га је ставила на листу, и тада је најморалније и у свету уобичајено да врати мандат својој странци, или да буде независан посланик. Али, ако тога има много, онда је очигледно проблем у новцу, корупцији и поткупљивању посланика. С друге стране, занимљиво је да свет и откриће посланика да се не слажу са политиком своје странке не настаје било када, него у важном тренутку за Владу, а то је гласање о буџету. То упућује на потребу да се учине две ствари: изврше промене у изборном закону и регулише утицај новца у политици. Новац је важан, али не сме да однесе превагу над политичким идејама, јер би онда било све обесмишљено. Настала би владавина новца.

Хоће ли 2006. година бити уставна:

- Своју изјаву за претходну годину могу да заменим једном новом: ова година мора да буде година устава! Не само зато што мислим да је то потребно, већ и због тога што нам сада ту обавезу намеће ЕУ. Споразум о стабилизацији и придруживању не можемо да закључимо док не донесемо нови устав. А по динамици која је предвиђена, тај споразум треба да се потпише у новембру. Дакле, до новембра морамо да имамо нови устав. За све нестрпљиве, после устава биће места за опште изборе. То је логичан редослед.

Шта нас још очекује у предстојећој години:

- На предстојећу годину морамо да гледамо са оптимизмом. Ма колико тешка, сложена и изазовна, она ће у великој мери бити година разрешења. Значајан део пута ка ЕУ је пређен, и ту нема повратка. Неке нејасноће биће решене, и то, уверен сам, на добар начин. Верујем да ће се очувати државна заједница и да ћемо уредити државу изнутра.

Да сте знали шта вас чека, да ли бисте прихватили улогу председника Владе Србије:

- Сигурно је да бих и сада прихватио одговорност која произлази из изборне народне воље. У основи се могло очекивати да ће се сва ова питања наћи на дневном реду током мандата ове владе, мада не и да ће се све вероватно разрешавати у 2006. години.