Вуксановић је на конференцији за новинаре рекао да резултати овог истраживања говоре о томе да деца из Србије имају натпросечно енкциклопедијско знање, али је оно непримењиво јер ученици нису оспособљени да га користе у решавању задатих проблема.

Ово истраживање потврђује намеру Министарства просвете да се наставно градиво смањи, тако да ће у истом фонду часова бити што мање нових лекција, а више времена за обнављање, експериментисање и практичан рад, истакао је министар.

Ово истраживање, у коме је учествовало 49 земаља света, у Србији је спровео Институт за педагошка истраживања из Београда током 2003. године, а показало се да су деца из Србије на 24. месту по знању математике, а на 28. по знању из природних наука, рекао је Вуксановић и подсетио на то да су у обе категорије најбоље пласирана деца из Сингапура, а најлошије из Јужне Африке.

Он је указао на то да су, у поређењу са земљама у окружењу, ученици из Србије у знању математике бољи од својих вршњака из Македоније, Румуније и Бугарске, који су заузели 30, 26. и 25. место, а лошији од деце из Словеније и Мађарске која су на 21. и 9. месту.

У природним наукама ученици из Србије забележили су лошије резултате, па су од њих боља деца из Бугарске, Словеније и Мађарске, а лошија она из Македоније и Румуније (31. и 27. место).

Вуксановић је навео податак да је у истраживању учествовало 4.296 ученика осмог разреда из 149 основних школа у Србији, али и 750 наставника и 149 директора.

Такође, утврђено је да су девојчице у Србији показале боље знање од дечака из математике, а да су дечаци били бољи у природним наукама.

Представник Института за педагошка истраживања Славица Шефкушић рекла је да је истраживање показало да ученици из Србије нису довољно оспособљени да повезују знања из сродних области и научних дисциплина и да поседују "фрагментарна", исцепкана знања.

Она је напоменула да је такође утврђено да они нису оспособљени да повезују појмове у системе нити да примењују теоријска знања.

У истраживању су анализирани и узроци тих проблема и закључено је да су међу њима најбитнији недостатак опреме и компјутера, преоптерећени програми, наставне методе које се своде на предавања, али и стари и неадекватно образовани наставници, указала је Шефкушић.