Фото: Бета

Усвојеним сетом закона из области пензијско-инвалидског и социјалног осигурања биће омогућена исплата заосталих дуговања пензионерима, као и финансијска подршка родитељима за новорођену децу.

Изменама Закона о јавном дугу Србије по основама преузимања обавеза Републичког фонда ПИО запослених и Републичког фонда ПИО пољопривредника, држава треба да измири заостала дуговања пензионерима са каматама, у износу од 49 милијади динара.

Пензионерима Фонда ПИО запослених требало би да буде исплаћено 23,5 милијарди динара, а пензионерима замљорадницима 20 милијарди динара, а утврђено је да тај дуг буде измирен са каматом од 8,5 одсто годишње.

Законом је утврђено да се дуг пензионерима Фонда ПИО запослених исплати у шест једнаких рата од децембра до јула 2008. године, а за земљораднике у четири рате, од 2007. до 2010. године.

Изменама Закона о финансијској помоћи породици уведен је родитељски додатак и за прво дете, који би требало да буде исплаћиван једнократно од 1. јануара 2006. године у износу од 20.000 динара.

Родитељски додатак за друго, треће и четврто дете биће исплаћиван у 24 рате у наредне две године од рођења детета, такође од 1. јануара 2006. године.

Утврђено је да се висина дечјих додатака, накнада за породиље и родитељских додатака усклађује два пута годишње, у априлу и октобру.

Усвојеним изменама Закона о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана прецизирано је да примања по основу туђе неге и помоћи за цивилне инвалиде буду повећана између 60 и 160 одсто.

Инвалидима са највећим телесним оштећењима био би повећан додатак за негу и помоћ до 70 одсто од просечне зараде запослених у Србији и у овом тренутку тај додатак износио би око 12.500 динара.

Овим законом укинуто је и ограничење броја деце која могу да буду примљена у хранитељску породицу.

Измене Законика о кривичном поступку односе се на продужење притвора, за најтежа кривична дела, до четири године.

Према предложеним изменама, притвор за кривична дела за које је запрећена казна од 40 година затвора, као и за дело организованог криминала за које је запрећена казна од 10 и више година затвора, могао би да траје до подизање оптужнице, најдуже две односно четири године.

Ако за то време не буде изречена пресуда, притвор ће бити укинут и оптужени пуштен на слободу.

Другом изменом предвиђена је могућност одређивања притвора оптуженом који је пуштен на слободу због тога што није изречена првобитна пресуда у законском
року, уколико се он крије, побегне или покуша бекство или ако је уредно позван а не дође или избегава главни претрес. У овом случају притвор може трајати најдуже до изрицања првостепене пресуде.

Скупштина Србије усвојила је данас Закон о хипотеци који би требало да подстакне стамбену изградњу и олакша наплату потраживања, односно обезбеди бољу правну заштиту кредитора и дужника.

Законом је утврђено да се под хипотеку могу ставити неукњижени изграђени објекти, објекти у изградњи, као и земљиште у својини, а ова новина требало би да допринесе бржој станоградњи, јер се до сада за стамбене кредите могла давати хипотека само на изграђене објекте, док је већина њих неукњижена.

Осим проширења фонда имовине која се може ставити под хипотеку, новим законом о хипотеци проширује се и број грађана којима ће бити омогућено узимање кредита.

Истовремено, нови пропис о давању хипотеке утицаће на смањење каматне стопе јер ће кредитори бити боље заштићени, а наплата хипотеке убрзана.

Поступак за продају заложене непокретности судским путем биће смањен са досадашњих три до пет година на три до шест месеци.

Утврђено је да власник хипотеке не сме физички мењати предмет хипотеке без сагласности повериоца, али да је може издати у закуп или продати, а у том случају се не мења дужничка обавеза.

Законом о хипотеци предвиђено је и оснивање Централне евиденције хипотеке.

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас и Закон о расподели трансферних средстава из буџета Републике Србије за 2006. годину која се преносе буџетима општина, градова и Града Београда у износу од 15,4 милијарде динара.

Београду и осталим градовима трансферна средства биће увећана за четири одсто, а општинама за 20 одсто у односу на овогодишња.

Општине, градови и Град Београд учествоваће у порезу на зараде оствареном на својој територији у висини од 40 одсто.

Укупни приходи локалне самоуправе у наредној години планирају се у износу од 112,6 милијарди динара, што у односу на ову годину представља раст од приближно 12 одсто.

Највеће учешће у приходима имаће приходи по основу пореза на зараде - 36,7 милијарди динара, приходи од пореза на имовину - 17 милијарди, док ће трансферна средства чинити 14 одсто укупних прихода локалне самоуправе.

У Скупштини Србије усвојен је и Закон о давању контрагаранција по зајму Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и износу од 34 милиона евра за рехабилитацију инфраструктуре контроле летења и набавку опреме која би задовољила европске критеријуме, што је услов за добијање сертификата Европе.

Контрола лета је заједничка за државну заједницу, при чему Црна Гора набавља осам одсто, а Србија 92 одсто опреме у износу од 31,8 милиона евра, с тим да је Црна Гора већ дала гаранције за свој део кредитне линије.

Скупштина Србије изабрала је данас и више судија и председника судова у Србији.

За председнике општинских судова изабрани су у Неготину Милан Блендић, у Владимирцима Мирјана Пајтић, у Лајковцу Наташа Кузнецев, у Деспотовцу Јован Велисављевић, а у Баточини Мирослав Лепојевић.

За председника Трговинског суда у Сомбору изабрана је Биљана Настасић.

Скупштина није изабрала Душана Ћетојевића за председника Општинског суда у Старој Пазови, Љубишу Радуловића за председника Окружног суда у Ужицу, Веселина Савића за председника Трговинског суда у Лесковцу и Драгицу Стојановић за председника Општинског суда у Бору.

За судију Општинског суда у Бачкој Тополи изабран је Чила Тилгер, а за судију Општинског суда у Шапцу Слађана Јовановић.

Скупштина није изабрала Роберта Јовановића за судију Општинског суда у Пожаревцу.

О овим кандидатима Скупштина се изјашњавала појединачно јер су њихове кандидатуре оспорили посланици.

Скупштина је за председнике општинских судова изабрала у Јагодини Душицу Живковић, у Ваљеву Предрага Јевтића, у Пироту Јелисавету Манић, у Обреновцу Зорана Драговића, у Врању Новицу Величковића, у Краљеву Злату Ђорђевић, у Рашкој Срећка Топаловића, у Нишу Биљану Миладиновић, а у Суботици Ивана Богосављевића.

За председника Првог општинског суда у Београду изабран је Миодраг Мајић, а за председника Другог општинског суда у Београду Ивона Лаловић.

Илона Стајић изабрана је за председника Трговинског суда у Суботици, а Радомир Лазаревић изабран је за председника Вишег трговинског суда у Београду.

За судије Окружног суда у Прокупљу изабрани су Ружица Јовановић и Данијела Петровић, за судије Општинског суда у Врању изабрани су Драгана Младеновић и Драгана Станковић-Тасић, док је за судију Општинског суда у Бујановцу изабран Иљаз Мустафи.

Скупштина је за судије Општинског суда у Пироту изабрала Бојана Антића и Жаклину Пејчић, за судије Општинског суда у Бачкој Паланци изабране су Рада Матанић и Тамара Радовић, за судију Општинског суда у Врању изабран је Бошко Митровић, а за судију Општинског суда у Бачкој Тополи изабрана је Бранислава Дебељачки.

За судије Трећег општинског суда у Београду изабрани су Марија Јанковић-Дебељак и Вук Рабреновић.

У Прокупљу су за судије Општинског суда изабрани Маја Динчић и Драган Контић, а за судије Општинског суда у Чачку Влада Филиповић, Славица Карличић, Снежана Марковић, Сања Петровић и Бојан Пешић, док су за судије Окружног суда у Ваљеву изабрани Нада Живић и Биљана Савић.

Скупштина је изабрала и четири јавна тужиоца и осам њихових заменика.