Виденовић је објаснио да је циљ скупа био да се установи једно тело које ће надгледати и подржавати укључење земаља западног Балкана у програме ЕУ везане за науку, све до њиховог чланства у Унији.

Такође, на састанку је оцењено да се земље западног Балкана укључују полако али сигурно у европске пројекте, рекао је помоћник министра и додао да је указано и на одређене слабости у том процесу, које треба да буду превазиђене.

Виденовић је изразио очекивање да ће Аустрија за време председавања ЕУ, у првој половини наредне године, дати известан допринос у постављању тих питања на дневни ред ЕУ, и напоменуо да Аустрија одлично познаје слабе тачке у Србији које нашу земљу спречавају у томе да има бољу и квалитетнију науку.

Он је у том смислу указао на то да је истраживачка инфраструктура застарела и дотрајала, као и да додатни проблем представља то што се у Европи недовољно зна о истраживачима из Србије, којима треба омогућити приступ великим европским пројектима.

Трећи проблем са којим се суочавају научници из Србије је проблем у вези са визама, навео је он и додао да је аустријско министарство свесно тих проблема и да ће дати све од себе да стави та питања на висок ниво расправа у ЕУ.

Када је реч о проблему одлива мозгова, Виденовић је нагласио да то није само проблем Србије или западног Балкана већ читаве Европе.

Из Европе се одлази у САД где се пружају компетитивнији услови истраживачима. Вештачко спречавање одлива мозгова неће донети резултате. Морамо понудити примамљиве услове за истраживаче како они не би напуштали земљу, као и да се они који су отишли поново врате, објаснио је Виденовић.

Према његовој оцени, закон о научној делатности и иновацијама, који Скупштина Србије треба ускоро да усвоји, може да створи те повољне услове.