Дабетић је на конференцији "Заборављена криза - сиромаштво избеглица и интерно расељених лица" истакао да нема неких великих позитивних помака у погледу интеграције и повратка избеглица и интерно расељених и додао да међународне хуманитарне помоћи практично више нема.

У Србији и Црној Гори је, како је навео, регистровано 150.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине и 208.000 интерно расељених са Косова и Метохије.

Он је указао на то да се статистички број избеглица и колективних центара у Србији смањује, што је последица Закона о држављанству, али да није много учињено на побољшању њиховог положаја.

У Србији је активно 99 колективних центара у којима је смештено 3.500 избеглих и 5.500 интерно расељених, док на Косову и Метохији постоји 17 центара са више од 1.000 људи, рекао је Дабетић и додао да је на Космету и 22.000 интерно расељених за које мора да се пронађе решење.

Дабетић је нагласио да је у 2006. години планирано затварање 50 колективних центара у којима борави приближно 3.000 људи и истакао да тај процес треба да прате стамбени програми, робноновчана помоћ, помоћ у грађевинском материјалу и други облици помоћи.

Говорећи о повратку избеглица, он је подсетио на то да су СЦГ, Хрватска и БиХ почетком године потписале Декларацију о повратку избеглица, али да после тога није много учињено. Правог повратка избеглица, који укључује не само физички повратак, у Хрватску и БиХ готово да нема, констатовао је Дабетић.

Заменик сталног представника УНДП у СЦГ Растислав Врбенски нагласио је да проблеми сиромаштва избеглица и интерно расељених треба да буду решавани кроз партнерство Владе Србије, организација УН, Европске уније и других међународних и невладиних организација.

Врбенски је навео да 58 одсто ромских избеглица живи испод линије сиромаштва, као и 40 одсто избеглица и интерно расељених и 10 одсто осталог становништва, док је сиромашно 45 одсто младих између 16 и 24 године и 41 одсто млађих од 16 година.

Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Весна-Пиперски Туцаков нагласила је да је обавеза државе да у процесу интеграције избеглицама омогући да буду равноправни чланови друштва, што се постиже решавањем проблема становања, школовања, здравствене и социјалне заштите и тржишта рада.

Интеграција је дуготрајан процес који би требало да воде политичари и на локалном и на националном нивоу, закључила је Пиперски-Туцаков.