Фото: ФоНет

Овим законом предвиђено је да сви посетиоци банака, кладионица и мењачница морају да се идентификују и покажу личну карту.

Законом је, такође, проширен круг обвезника који су дужни да проследе информације о трансакцијама већих вредности или о сумњивим трансакцијама Управи за спречавање прања новца при Министарству финансија.

Реч је о банкама, осигуравајућим организацијама, инвестиционим фондовима, брокерским кућама, организаторима игара на срећу, прометницима некретнина, аутомобила, пловила.

Овај документ предвиђа и координацију судова који обављају укњижење непокретности и Управе за спречавање прања новца, односно обавезу судова да о свакој укњиженој непокретности вреднијој од 15.000 евра обавесте Управу, која ће о томе водити евиденцију. Нови закон бавиће се и идентификацијом "оф-шор" компанија које у Србији врше трансакцију или отворе рачун.

Управа за спречавање прања новца добиће шира овлашћења, тако да ће се поред прикупљања информација бавити њиховом анализом и провером преко осталих надлежних органа, као што су полиција, пореска управа, царина и други органи.

Скупштина Србије усвојила је данас већином гласова и измене Закона о Фонду за развој Србије и Закона о јавним предузећима.

Изменама Закона о Фонду за развој Србије предвиђено је да се Фонд трансформише у развојну банку која ће одобравати средства само приватном сектору у циљу развоја малих и средњих предузећа.

Основна улога овог фонда биће кредитирање предузећа која не могу лако да добију кредите под тржишним условима, ради уравнотежења регионалног развоја у општинама, побољшања запослености и извоза.

Овај закон забрањује да се Фонд докапитализује из републичког буџета због тога што већ сада располаже са 450 милиона евра капитала, али није забрањена докапитализација Фонда из других приватних извора.

Изменама Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса спречава се монополско понашање јавних предузећа, и то не само републичких већ и оних чији су оснивачи локалне самоуправе.

Сва јавна предузећа морају поднети предлог свог програма пословања Влади Србије за наредну годину до 1. децембра текуће године.

Законом се ствара правни основ за поделу укупно 30 одсто бесплатних акција запосленима у јавним предузећима пре процеса приватизације, као и подела акција свим осталим грађанима Србије који до сада нису добили акције у том процесу.

Државни капитал ће се преносити без накнаде запосленима у јавном предузећу које се приватизује методом јавног тендера, односно јавне аукције, до износа од 15 одсто капитала тог јавног предузећа, а преосталих 15 одсто грађани ће добити преко Акцијског фонда.

Измене овог документа усмерене су и на контролу раста цена и зарада у јавним предузећима, које не могу изаћи из оквира планираних макроекономском политиком Владе, за шта је предвиђено да сагласност за повећање цена комуналних услуга, поред органа локалне самоупаве, даје Министарство трговине, туризма и услуга. У случају прекорачења планираног раста цена или зарада, локалним самоуправама може бити привремено обустављен трансфер буџетских средстава.

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас по хитном поступку Закон о банкама који предвиђа пооштравање контроле рада банака, већу финансијску дисциплину, забрану повреде конкуренције на банкарском тржишту и механизме разбијања монополског понашања.

Законом, за који је гласало 128 посланика, утврђено је да је свака банка дужна да у свом пословању обезбеди капитал који не сме бити мањи од 10 милиона евра у динарској противвредности.

Овим документом се Народна банка Србије (НБС) овлашћује да даје сагласност на сваку куповину акција које износе више од пет одсто капитала банке, а ова институција је добила и право супервизије у целом финансијском сектору.

Банкама више неће руководити директори већ извршни одбор са два члана, али се задржавају управни и надзорни одбори, с тим што је прецизирано да чланови тих тела сносе појединачну одговорност за пословање банака.

Законом је утврђена и већа одговорност ревизора, регулисан је појам банкарске тајне, прописана обавеза информисања клијента и оснивање посебног организационог дела у банци за управљање ризиком.

На данашњој седници усвојен је и сет закона из области здравства, међу којима и Закон о здравственом осигурању, који на нов и системски начин организује рад здравствене службе у држави и отвара конкуренцију увођењем добровољног здравственог осигурања.

Наведени закон ствара могућност да сви грађани, по прописаним основама, имају право на здравствено осигурање, односно по примени новоусвојених одредби у Србији не би требало да буде здравствено неосигураних лица.

Овим документом прецизно се уређује круг осигураника, а досадашња неосигурана лица, као и избегла и прогнана лица, стичу статус осигураника за које се допринос за обавезно здравствено осигурање обезбеђује у буџету.

Новине су и увођење претходног стажа здравственог осигурања, обавеза републичког завода да доноси годишњи план здравствене заштите и здравственог осигурања, који ће се обезбеђивати осигураним лицима у току једне године, са ценама здравствених услуга за услуге из дефиниције такозваног пакета обавезног осигурања, а уведене су и листе чекања за одређене врсте здравствених услуга како би био заступљен принцип равноправности.

Такође, предвиђа се уштеда у јавној потрошњи, односно смањење издвајања за боловања и путне трошкове, а укинуто је и право на накнаду трошкова у случају смрти осигураника за лице које је извршило сахрану, с обзиром на то да то право по свом карактеру не представља право из здравственог осигурања.

Закон о здравственој заштити уређује поделу одговорности у остваривању здравствене заштите, дефинише права пацијената и мења организацију здравствене службе. Циљ закона је децентрализација у организацији и управљању здравственом службом, посебно на примарном нивоу, као један од најбитнијих аспеката реформисања система.

Здравствени центри биће раздвојени на домове здравља и опште болнице, односно апотекарске установе као апотеке, која у свом саставу може да има више организационих јединица, а утврђени су и нови облици приватне праксе.

Такође, утврђен је концепт једнаких услова у погледу оснивања установа, без обзира на то да ли је оснивач правно или физичко лице, ближе се уређује начин рада здравствених радника, као и поступак издавања, обнављања и одузимања лиценце за самостални рад здравственог радника.

Овим законом утврђена су и решења која би требало да регулишу обезбеђивање заштите пацијената у примени метода традиционалне медицине.

Закон о коморама здравствених радника уређује основ за њихово оснивање као независних професионалних организација, а коморе добијају значајно јавно овлашћење за самостално и независно функционисање у процесу издавања, обнављања или одузимања лиценце за самостални рад.

Усвојени Закон о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци треба да спречи злоупотребе или коришћење супстанци за производњу опојних дрога, при чему се стварају услови и за континуирану сарадњу са међународним бироом и међународним програмом за контролу опојних друга, што би требало да допринсе ефикасном сузбијању недозвољене трговине.

Закон о Црвеном крсту Србије тој организацији обезбеђује положај независне и хуманитарне организације, која је и помоћни орган власти у хуманитарној помоћи јер има важна овлашћења при пружању прве помоћи и добровољног давалаштва крви.