Млађан Динкић

Динкић је на конференцији за новинаре, одржаној после седнице Владе, навео да ово укидање царина није трајног карактера због предстојећих преговора са СТО и ЕУ, већ ће трајати два месеца, након чега ће се видети ефекти ових мера и на основу њих предузети даље активности на пољу заштите потрошача.

Он је подсетио на то да је јестиво уље по садашњој царинској тарифи заштићено царинском стопом од 30 одсто и додао да је у последњих 10 месеци цена јестивог уља повећана за 40,4 одсто у односу на децембар 2004. године, а само у октобру за 22,4 одсто.

Према његовим речима, с обзиром на ова повећања цена и на то што неки произвођачи најављују даља поскупљења, Министарство финансија је оценило да постоји елемент монополског понашања и одлучило да предузме радикалне мере.

Једна од ових мера је либерализација тржишта и обезбеђивање увоза без царина за 15.000 тона, што представља потрошњу јестивог уља у Србији за два месеца, рекао је Динкић, уз напомену да ће након овог периода овај контингент бити или завршен, уколико постигне позитиван ефекат, или продужен на још већу количину.

С друге стране, Министарство трговине, туризма и услуга је задужено да, према усвојеном антимонополском закону, провери да ли у случају поскупљења има елемената монополског понашања и да уколико се утврде такве чињенице изрекне примерене казне. Такође, ово министарство ће наредних дана размотрити интервенцију стављања у промет уља из робних резерви.

Министар финансија је истакао да је тренутна цена уља у нашој земљи виша него у другим земљама, при чему је досадашњи степен заштите домаће индустрије јестивог уља износио 41 одсто у периоду 2002 - 2004. године.

Он је објаснио да се у укупну царинску заштиту убрајају све царине, прелевмани и квоте који штите једну индустријску грану, а циљ је био да се ова индустрија заштити како би цене на тржишту биле ниже.

Динкић је најавио да ће држава у 2006. години све снаге усмерити на сузбијање инфлације и одређених монопола у индустрији хране, чије су цене неуобичајено порасле.

Он је саопштио да је 11 банака доставило изјаве о заинтересованости за куповину Војвођанске банке и навео да су то учиниле Креди агрикол и ПНБ Париба из Француске, Интеза, Уникредито и Сао Паоло из Италије, затим из Грчке Национална банка, Алфа, Пиреус и Емпорики банка, мађарска ОТП банка, и пољска ПКО.

Према његовој оцени, преговори са Међународним монетарним фондом о окончању шесте ревизије трогодишњег финансијског аранжмана теку по плану.

У Скупштини Србије се тренутно разматра важан пакет закона, након чијег ће се усвајања створити претпоставке за сазивање седнице Борда директора ММФ-а, истакао је Динкић и изразио очекивање да ће ти закони бити усвојени у наредних десетак дана.

Предраг Бубало

Министар привреде у Влади Републике Србије Предраг Бубало рекао је да је током боравка у САД присуствовао 15. конгресу српског уједињења у Лас Вегасу, који организује наша дијаспора.

Према његовим речима, по први пут на овом конгресу организован је инвестициони форум, коме је присуствовао велики број пословних људи нашег порекла из САД, које су министри и пословни људи из Србије том приликом упознали са оним што је у нашој земљи урађено у протеклих неколико година у процесу транзиције.

Бубало је оценио да ће оснивање Инвестиционог фонда представника дијаспоре бити од великог значаја, чему иде у прилог и доношење закона о инвестиционим фондовима.

Министар привреде је такође навео да је и у Вашингтону учествовао на инвестиционом форуму, који је организовао Пословни савет САД-СЦГ.

Он је нагласио да је, док су у САД вођени разговори са потенцијалним партнерима, стигао и најновији извештај Европске банке за обнову и развој у којем је Србија и Црна Гора, међу 25 земаља у транзицији, проглашена за лидера у брзини спровођења реформи.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић изјавила је да је на данашњој седници Владе утврђен Предлог закона о органској производњи и органским производима, који предвиђа бољу заштиту те врсте производње и строже прописе у обележавању органских производа, као и укључивање произвођача у органску производњу.

Дулић-Марковић је оценила да је претходни закон био компликован и нефункционалан и указала на то да је према новом закону органска производња она производња која се заснива на природним процесима.

Она је навела да је ове године 200.000 хектара засејано органским производима, што је три одсто од укупне пољопривредне површине.

Према новом закону, како је објаснила, производи органске производње биће обележени знаком "органски производ" и кодом сертификационе организације.