Слободан Вуксановић

Вуксановић је на међународном скупу под називом "Европски академски простор и Београдски универзитет" рекао да тај напредак омогућава Србији да постане пример земљама у окружењу, а можда чак и лидер.

Ректор Универзитета у Београду Дејан Поповић навео је да је Србија каснила неколико година с реформама у тој области, али да је у Болоњској декларацији препозната могућност за враћање домаћег образовања на место које му је припадало у прошлости.

Професор Факултета организационих наука Мирјана Дракулић навела је, представљајући предлоге групе професора са овог факултета за побољшање положаја Универзитета у европским академским оквирима, да је за то неопходна стандардизација програма, тржишна оријентисаност и увођење ефикасног менаџмента.

Дракулић је, напомињући да у Србији има много више и државних и приватних универзитета него у окружењу, оценила да то може да буде добро јер ће се кроз конкуренцију побољшати квалитет, али и додала да би требало размислити о томе да ли је тако велики број универзитета неопходан.

Она је указала и на значај новоформираног Центра за стратешки менаџмент и планирање на Универзитету, у оквиру којег ће до краја октобра почети да ради одељење за учење на даљину.

Према њеним речима, Универзитет у Београду је у истраживању о доступности и квалитету информација на својој интернет презентацији заузео 135. место у конкуренцији 500 европских универзитета.

Дракулић је оценила да је то добар резултат, али и додала да он не сведочи толико о квалитету универзитета, колико о озбиљности приступа који универзитет има у комуникацији.

Проректор Београдског универзитета Љубиша Тописаревић навео је да би држава морала да улаже више у научна истраживања, док би научни институти, као део универзитета, требало да развијају међународну сарадњу.

На дводневној конференцији, поред министра Вуксановића, учествују и ректори и професори домаћих и универзитета из Нице, Париза и Љубљане.