Београд, 29. септембар 2005. године - Скупштина Србије усвојила је данас Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетника, Закон о извршењу кривичних санкција, измене Законика о кривичном поступку и Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку.
Циљ Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетника је не само осуда и кажњавање делинквената већ и ресоцијализација младих како би се спречио њихов повратак у криминал.
Законом је утврђено да представници државних органа који се баве малолетним починиоцима кривичних дела буду особе које поседују искуство и знање у области рада са малолетницима, а у том послу дат је и већи значај социјалним установама.
Утврђена је и мера као што је друштвено користан рад за оне малолетнике за које се процени да није потребно њихово издвајање из нормалне друштвене средине.
Закон садржи и посебне одредбе о заштити деце и малолетника као оштећених у кривичном поступку.
Прецизирано је да се особи која у време извршења кривичног дела није навршила 14 година не може изрећи кривична санкција ни применити друга мера предвиђена тим законом.
Закон о извршењу кривичних санкција требало би да омогући бољу заштиту и смањење тортуре над притвореницима.
Овим законом су утврђени поступак извршења кривичних санкција према пунолетним особама, организација Управе за извршење заводских санкција и надзор над њеним радом, као и извршење санкција изречених за привредне преступе и прекршаје.
Изменама Законика о кривичном поступку омогућено је и да Безбедносно информативна агенција (БИА), по налогу истражног судије, надзире и снима телефонске и друге разговоре особа које су осумњичене да су извршиле одређена кривична дела.
Такође, изменама које ће се примењивати наредног дана од дана објављивања у
"Службеном гласнику" прописана је обавеза БИА да по извршењу тих мера доставља извештај и снимке истражном судији.
Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку уређује услове и поступак пружања заштите особама које су изложене опасности због давања исказа значајних за доказивање у кривичном поступку.
Поменутим документом утврђене су мере физичке заштите личности и имовине, промена пребивалишта или премештање у другу заводску јединицу, прикривање идентитета и података о власништву и промена идентитета.
Програм заштите, како је предвиђено законом, односи се на особе без чијег би исказа или обавештења било знатно отежано или немогуће доказивање у кривичним поступцима за кривична дела против уставног уређења и безбедности, против човечности и других добара заштићених међународним правом и организованог криминала.
Учесници у кривичном поступку су осумњичени, окривљени, сведок сарадник, сведок, оштећени, вештак и стручно лице, а програм заштите моћи ће да буде спроведен пре, у току и након правноснажног окончања кривичног поступка.
Законом је утврђено да су подаци у вези са програмом заштите поверљиви и да представљају службену тајну.
Одлуку о укључењу, продужењу, обустави и престанку програма заштите доносиће трочлана комисија за спровођење програма заштите, изабрана на пет година из редова судија Врховног суда Србије, заменика Републичког јавног тужиоца, док је трећи члан руководилац Јединице за заштиту. Годишњи извештај о свом раду комисија ће подносити надлежном скупштинском одбору.
Утврђено је да се мера промене идентитета може применити само када се циљ програма заштите не може остварити применом других мера.
Надлежни јавни тужилац, истражни судија или председник већа моћи ће по службеној дужности или на предлог учесника у кривичном поступку да поднесу комисији захтев за укључење учесника у кривичном поступку и њему блиских особа у програм заштите.