Крњаић је, отварајући семинар о надзору и управљању ризицима БСЕ у индустрији меса, рекао да ће држава учинити све како би умањила могућност да се та прогресивна и фатална неуролошка болест говеда кроз исхрану пренесе на људе, у облику Кројцфелт-Јакобове болести.

Он је подсетио на податак да је за унапређење рада кафилерија у Србији, у којима се уништава отпад животињског порекла, прошле године утрошено три милиона евра, што је, како је додао, значајно јер ће по новом закону бити забрањено коришћење месно коштаног брашна у исхрани за преживаре, свиње и живину, док ће животињски отпад од кога се оно прави бити уништаван у кафилеријама.

Крњаић је изразио очекивање да ће следеће године издвајање из буџета за контролисање те болести бити веће, пошто би нове мере у третирању БСЕ-а требало да омогуће да се из Србије извезе и јунеће месо старијих животиња.

У Србији и Црној Гори, према доступним подацима, до сада није званично забележен ниједан случај болести "лудих крава".

Представник Управе за ветерину Јелена Шћепановић истакла је да се у Србији од 2003. године, у сарадњи са Владом Швајцарске, реализује пројекат "Изградња капацитета за надзор и превенцију БСЕ у Србији" са циљем да се обезбеди постојање и функционисање свих фактора и ресурса потребних за ефективан и одржив програм контроле БСЕ-а.

Такође, програм треба да омогући да се надлежни органи и стручне службе у земљи оспособе за то да могу да докажу да је земља "слободна" од БСЕ-а, или да се ризик од ове болести смањи на прихватљив ниво, додала је она.

Према њеним речима, контрола БСЕ-а је изузетно важна јер та болест утиче на ланац производње хране на свим нивоима, а на тај начин и на економију земље, при чему појава БСЕ-а негативно утиче на сточарство, индустрију сточне хране, кланице, индустрију меса, трговину и извоз.