Фото: Танјуг

Кнежевић је на конференцији за новинаре приликом представљања Регистра за рак у централној Србији за 2001. годину саопштила да је у тој години од малигних тумора оболело 23.359 особа, од тога 12.110 мушкараца и 11.249 жена.

Према њеним речима, мушкарци су најчешће оболевали од рака плућа и бронха (23,7 одсто), дебелог црева (12 одсто) и простате (7,6 одсто), док су код жена водећи били малигни тумори дојке (25,2 одсто), грлића материце (9,4 одсто) и дебелог црева (8,7 одсто).

У поређењу са статистикама других европских народа, мушкарци су били у средњем ризику да оболе од рака, док је код жена тај ризик био знатно виши, нагласила је она.

Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић подсетио је на то да у централној Србији само две групе обољења (кардиоваскуларна и малигна) чине више од две трећине свих узрока смрти, при чему су болести срца и крвних судова на првом, а рак на другом месту.

Милосављевић је, истичући да узроке обољевања од рака наука није довољно разјаснила, објаснио да је реч о удруженом деловању више појединачних фактора, међу којима је доказано да су најризичнији фактори пушење, продужени стрес, лоша исхрана и утицај хемикалија и еколошких загађења.

Саветник у Институту за заштиту здравља Србије Драган Миљуш најавио је да ће регистар са подацима за 2002. годину бити представљен за мање од два месеца и додао да ће се убудуће кашњење у обради података смањити на најмању могућу меру.

Миљуш је на питање да ли је бомбардовање осиромашеним уранијумом имало утицаја на повећање броја оболелих од рака одговорио да би за поузданије закључке о томе морао да прође период од пет до десет година.