Војислав Коштуница

Тренутне позиције Србије:

-Осећамо се као део Европе, без обзира на то да ли је земља формално у Европској унији. Наша Влада залаже се за то да добије “мемберсхип”, и то је само питање времена. Можда су на неки начин Србија и Црна Гора биле део Европе много раније, од тренутка када су постале независне после Берлинског конгреса 1878. године. Било би боље када бисмо формално ушли у Европу сутра, али и без тога, јасно смо оријентисани ка Европи и ка мноштву циљева који ће бити остварени да бисмо се званично укључили у Европску унију. Ми имамо други проблем, који остали нови чланови нису имали или су га претходно решили. Дефинисао бих га као “државни статус”, тачније природу односа између република Србије и Црне Горе. Затим, ту је и питање Косова.

Активности Владе предузете у циљу приближавања ЕУ:

Сви наши министри остварују различите облике сарадње са европским институцијама, а Влада Србије активирала је одговарајућу канцеларију вицепремијера задужену за питања интеграције.

Политичка стабилност као предуслов за привлачење већих страних улагања:

Често се поједностављују ствари и говори о политичкој стабилности као предуслову за улазак капитала и инвеститора из иностранства. Али, много је важнија “правна стабилност”, која по мом мишљењу подразумева чврсте институције, поштовање закона, независан правосудни систем, једноставније и јефтиније административне поступке, транспарентност, борбу против корупције. Прва демократска влада имала је неку врсту револуционарног ентузијазма, а притом можда није поклањала много пажње демократским и законодавним реформама.

Убиство премијера Ђинђића:

Главни напад на реформе почео је убиством премијера. Можда је до тога дошло зато што институције нису биле довољно јаке да ставе под контролу организовани криминал и корупцију, који су имали посебан историјски развој, а локалне структуре нису биле у стању да се боре против криминала.

Усвајање закона о помоћи хашким оптуженицима који гарантује јавна средства за правне и путне трошкове оптужених Срба, који је Уставни суд Србије одбацио:

Поштујемо независност судства и одлуку Уставног суда. Закон о коме је реч, наравно, има неколико мана. Ова одредба представља настојање да се заштите “државни интереси” у оним случајевима у којима надлежни органи не могу да остану равнодушни, јер се пред Хашким трибуналом испитују и неки државни службеници, а њихова умешаност је на извесном нивоу - у конкретном случају – против државе. Постоји неколико чланова одредбе који су контроверзни чак и за мене. То није закон који је предложила Влада, већ посланици.

Суспензија финансијске помоћи Сједињених Америчких Држава која је уследила након одобравања ове одредбе за коју су гласали и посланици социјалиста:

За то нису криви социјалисти, него Ратко Младић. Он је проблем. Не знамо где се крије, али они сматрају да је у Србији.

Да ли је Ратко Младић главна препрека за интеграцију Србије у међународни систем?

У овом тренутку, изгледа да јесте. Међутим, постоје још нека питања која су отворена: на пример, сарадња са европским институцијама. Део програма ове Владе је испуњавање међународних обавеза, укључујући и сарадњу са Међународним хашким судом, независно од тога шта се мисли о овом суду и о начину на који он спроводи правду.

План за политичко решење ситуације на Косову и Метохији који предвиђа поделу покрајине на кантоне по етничкој основи:

“Кантонизација” је једина солуција. Постоји још једна, које се зове “17. март”, односно, понављање трагедије која се догодила тог дана. Са ове тачке гледишта, постоје две алтернативе: одржавати мале заједнице неалбанског и српског живља унутар Косова, или пак не радити ништа.