Фото: Танјуг

Милићевић је на конференцији за новинаре истакла да Србија спада међу 23 земље које су за сада само показале интересовање за организовање ове здравствене службе, али је додала да је један од првих корака било оснивање Радне групе за палијативно збрињавање, при Министарству здравља Владе Републике Србије, у априлу ове године.

Ова радна група сада ради на процени потреба за палијативно збрињавање, као и на изради акционог плана за развој поменуте службе, указала је она.

Милићевић је навела да међу 100.000 оболелих од малигних болести у Србији њих око 60 одсто има потребе за палијативним збрињавањем, које обухвата контролу симптома болести, психолошку, духовну и емоционалну помоћ пацијенту, али и подршку породици.

Према њеним речима, палијативно или хоспис збрињавање биће усмерено на оболеле од рака, али и на остале пацијенте који дођу у фазу кад здравствена служба више не може да их лечи и ослободи их хроничног бола, олакша им патње и заштити достојанство у последњим данима живота.

Саветник у Министарству здравља Ивана Мишић објаснила је да се најтежим и умирућим болесницима у свету не баве само специјализоване институције - хосписи, већ и тимови који пацијенте обилазе по кућама и у свом саставу обавезно имају лекара и медицинску сестру, а често укључују и свештеника, психолога и социјалног радника.

Министарство намерава да пет до десет одсто кревета у општим болницама определи за палијативно збрињавање, док ће домови здравља бити обавезни да у оквиру службе кућне неге организују и тимове за палијативно збрињавање, указала је Мишић.

Она је изразила очекивање да ће домаћи стручњаци добити потребне препоруке и на Европској конференцији о палијативном збрињавању, која ће се одржати 20. и 21. октобра у Београду, у организацији Савета Европе и Министарства здравља Владе Србије.