У саопштењу се наводи да се сматра да је светска заједница сада најближа почетку нове пандемије грипа, која ће највероватније бити изазвана варијантом вируса сличног соју "Х5Н1" - птичји грип.

Предузимање предложених мера има четири периода и шест фаза:

- Период пре пандемије, у коме се наша земља сада налази (фазе 1 и 2 - нови подтип анималног вируса грипа није присутан код људи, али постоји реална могућност да циркулишући подтип изазове инфекцију код људи);

- Период приправности за пандемију (фаза 3 - утврђена је инфекција код људи новим подтипом вируса, без преноса са човека на човека или је присутан врло редак пренос у блиским контактима; фаза 4 - мале групе оболелих лица са ограниченим преносом вируса са човека на човека услед недовољне адаптираности вируса на људски организам; фаза 5 - веће групе оболелих лица са преносом вируса са човека на човека, вирус постаје све пријемчивији на човека, али је ширење и даље ограничено јер није постигнуто потпуно прилагођавање вируса да се брзо шири са човека на човека, постоји реалан ризик за пандемију);

- Период пандемије (фаза 6 - интензивно ширење новог подтипа вируса грипа у општој популацији);

- Период завршене пандемије (повратак на период пре пандемије).

Препоручени циљеви и активности у свим фазама плана груписани су у 5 категорија: планирање и координација, праћење ситуације и процена, превенција и сузбијање, активности у здравственом систему и комуникације.

Циљ доношења националног плана је оспособљавање земље да на време препозна и контролише пандемију грипа, чиме ће се смањити број оболелих и умрлих лица, као и негативан социјално-економски утицај на целу друштвену заједницу.

Прописане мере базиране су на најновијим сазнањима о сезонским епидемијама грипа и пандемијама грипа и прилагођаваће се у складу са новим сазнањима и искуствима.

Пандемија грипа представља светску епидемију која настаје стварањем новог подтипа вируса грипа, који никада није био у циркулацији и против кога не постоји имунитет. Услед тога долази до великог броја истовремених епидемија широм света, са више милиона оболелих и умрлих лица. Почев од 16. века у просеку настају по три пандемије на сваких 100 година, у интервалима од 10 до 50 година.

У 20. веку догодиле су се три пандемије грипа: 1918. године "Шпанска грозница", 1957. "Азијска грозница" и 1968. "Хонг Конг грозница". Поред десетине милиона оболелих и више милиона умрлих, свака пандемија изазивала је и социјално-економско урушавање друштва, од којег је опоравак трајао и више година.

Анализом ових пандемија светски експерти, под покровитељством Светске здравствене организације, закључили су да су последице биле катастрофалне услед неприпремљености држава за брзо реаговање на велики број оболелих и умрлих лица у кратком временском периоду. То је дало идеју да се донесе јединствени светски план активности за предузимање мера у случају претње од избијања нове пандемије грипа, а прве препоруке донете су 1999. године, додаје се у саопштењу.