Предраг Бубало

Донације и промене у начину подстицања извоза:

- Да не можемо вечито да живимо од донација, потврђује и чињеница да вредност те врсте помоћи рапидно опада, односно да се подршка међународне заједнице данас више огледа у одобравању такозваних “меких” кредита.
Тај тренд ће бити настављен и ми дефинитивно морамо да порадимо на сопственом развоју и производњи, како би почели да живимо од нашег рада и извоза. У том контексту, Влада Србије је променила начин подстицања извоза. До сада су сви српски извозници добијали линеарно одређени проценат стимулације. Данас, међутим, онај ко извози сировине не може да рачуна на стимулацију државе. Смисао ове промене је наш став да Србија мора да развија сопствену прерађивачку индустрију. Поред тога, на стимулацију државе неће моћи да рачунају ни они извозници чији производи садрже више од 50 одсто увозних компоненти.

Да ли ће држава, овим изменама начина стимулације извоза, финансирати и неке мултинационалне компаније које су кроз приватизацију ушле у Србију:

- И тај део извозне производње биће изузет од додатног стимулисања. Сматрамо да је, једноставно, бесмислено да наша држава стимулише компаније које имају три пута већи профит од нашег бруто друштвеног производа.

Утицај монопола на потенцијалне инвеститоре:

- Нема државе која нема монополе, али ни озбиљне државе која се не бави борбом против монопола. И у Србији постоји тежња привредних субјеката да имају монополску позицију и у томе нема разлике у односу на друге земље, јер је чињеница да морамо да почнемо да размишљамо о читавом сету антимонополских закона. Најздравија је конкурентска привреда.

Да ли је спољнотрговински дефицит од пет милијарди долара у претходној години био ипак превисока цена либерализације тржишта:

-Србија је, по увођењу санкција, “преко ноћи” изгубила тржиште. Иако сам за слободно тржиште, које је, уосталом, и услов придруживања ЕУ и СТО, сматрам да је 2001. године морало бити мало више мудрости при утврђивању динамике либерализације. Спољнотрговински дефицит је заиста огроман, али се мора имати у виду и остварен раст индустријске производње од 11,4 одсто у претходна три месеца. С обзиром на добра очекивања која имамо везана за пољопривреду, и бруто национални доходак у овој години може да забележи знатно већи раст. Коначно су ратификовани, после дуге блокаде у парламенту Србије и Црне Горе, и споразуми о слободној трговини са суседним земљама. То ће нам омогућити да се фокусирамо на нама значајна тржишта, на којима можемо да будемо конкурентни.

Нове могућности за Србију у контексту споразума постигнутих са представницима ММФ-а и Светске банке:

- Корист од ових споразума је многоструко већа од напора које ћемо имати због одређених кресања у буџету. Ту, пре свега, мислим на финансијску подршку коју ћемо добити од међународних финансијских организација, али и на добру платформу за преговоре око додатног отписа дугова код Париског клуба и отварање разговора са Лондонским клубом.

Могућности почетка израде Студије изводљивости за прикључење СЦГ Европској унији:

- Одлагање почетка рада на Студији изводљивости је, по мом мишљењу, последица наше неодлучности и нефункционисања институција СЦГ. Хармонизација економских система Србије и Црне Горе јесте приоритет ове Владе. Испало је да нам је Уставна повеља кочница у окончању тог процеса. Јер, све што би могло да се тумачи шире, са црногорске стране се опструира и своди на одредбе Повеље. Стичем утисак да се, заправо, тражи разлог да се ништа не уради.

Забрана увоза половне робе у Србију:

- Мислим да коначно морамо да гледамо сопствене интересе. Драго ми је што и грађани који су ту половну робу куповали схватају да није добро да се у Србију увози нечији отпад.

Могућност да Брисел, због кршења преференцијала у извозу шећера,
онемогући повлашћен приступ на овом тржишту и другој српској роби, рецимо, текстилу:

- Споразум о текстилу са ЕУ је за нас врло важан. Међутим, та сенка која се надвила због афере са шећером прилично утиче на ток преговора око текстила. Искрено се надам да смо при крају разрешења свих спорних питања везаних за процедуре извоза по преференцијалним условима. Ускоро ће своје извештаје о шећерној афери дати и истражни органи. Код Европске комисије постоји расположење да нам се и за шећер врате преференцијали, али тек након што им се доставе уверљиви докази да је истрага извршена коректно и до краја.