Околишанов је на конференцији за новинаре рекао да укупна висина уписаних главних потраживања, која се обезбеђују залогом, до сада износи 1,9 милијарди динара, 450 милиона евра, 22,5 милиона долара и приближно 32 милиона швајцарских франака.

Он је нагласио да се као најчешћи предмети залоге појављују шлепери, аутобуси и путничка возила, као и производне машине и опрема, док су највише интересовања за упис залога до сада показале Пореска управа и банке.

Регистратор за заложно право Тања Вукотић-Маринковић навела је да ће успостављање Регистра залога као јединствене централизоване базе података допринети стварању повољнијих услова за пословање обезбеђивањем веће правне сигурности за инвестирање у привреду Србије.

Она је објаснила да Регистар залога омогућава потражиоцима приоритет у намирењу дуга, док сва правна и физичка лица на сајту Агенције www.apr.sr.gov.yu могу да провере бонитет дужника, као и то да ли су нека покретна ствар или право већ оптерећени залогом.

Вукотић-Маринковић је подсетила на то да је за подношење захтева за упис раније конституисаних заложних права, која су настала пре 15. августа ове године, остављен рок до 15. новембра.

Специјални саветник за правне послове Удружења банака Србије Емица Здравковић изразила је задовољство због почетка рада Регистра залога, уз оцену да ће то увести револуционарни приступ у средствима обезбеђења потраживања поверилаца.

Здравковић је навела да банке, као највећи повериоци, тек сада могу своја потраживања да обезбеде на одговарајући начин.

Регистар залога ће подићи ниво правне и финансијске сигурности у пословању у Србији, као и финансијску дисциплину, указала је она.