Београд, 23. август 2005. године - Министар науке и заштите животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Глас јавности" да у Србији постоји много научника са изванредним резултатима, који могу бити сјајни узори младим људима, уз напомену да је један од стратешких циљева Министарства управо популаризација науке.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог текста.
Финансирање Министарства науке и заштите животне средине:- Не могу да будем незадовољан количином новца с обзиром на стање у коме се данас налази српска економија, а сходно томе и буџет. Задовољан сам чињеницом да од 2000. године па до данас бележимо константан раст новца који се издваја за потребе буџета науке. Сасвим је друго питање да ли је то довољно за земљу величине Србије, поготово ако имамо у виду да смо имали мањак улагања у науку у последњој деценији двадесетог века.
За које пројекте се исплати трошити средства добијена из буџета:- То су и пројекти из, условно говорећи, фундаменталних истраживања, и пројекти из, опет условно говорећи, примењених истраживања. Неопходно је да са што је могуће више пројеката, у областима које могу да сарађују с привредом, а не могу све, изађемо пред нашу, али и страну привреду, јер код нас заиста има и научника и пројеката и институција које, по значају свог рада, превазилазе наше границе, а све у циљу привлачења што је могуће већих количина новца у нашу науку из ванбуџетских извора. На овај начин би се део новца из буџета ослободио за оне делове науке који не могу реално да донесу приход са тржишта. Свакој озбиљној нацији потребне су и етнологија и музикологија и наука о језику и историја, и у њих се мора улагати, а од њих не можете реално очекивати да зарађују новац на тржишту.
Како ће бити распоређен новац између пројеката који су тржишно "примењиви" и оних који то нису: - Понекад је тешко повући јасну границу између, како кажете, "примењивих" и "непримењивих пројеката". У овом моменту нешто мало више од 60 одсто средстава одлази на основна истраживања, а нешто мало мање од 40 одсто намењено је примењеним истраживањима. Понављам, немогуће је повући јасну линију. Неће свако примењено истраживање које ми финансирамо, нажалост, завршити у привреди и дати резултат који ће се мерити количином новца. Мој лични став је да генерално треба више да подстичемо оно што је повезано с привредом, пре свега да бисмо буџетска средства ослободили за оне области од којих се реално не може очекивати да доносе новац.
Развој сарадње са привредом:- Ускоро крећемо са другачијим приступом, са такозваним "топ-доwн" (са врха надоле) пројектима. До сада су ствари функционисале тако што би научници предлагали шта ће да раде и њихови пројекти би били (или не би били) финансирани. Оно што нам је потребно то је другачија врста приступа: да привреда, а и министарства, кажу шта је потребно Србији у овом моменту, и да научници, на релативно краткорочним пројектима - шест месеци до годину дана - раде на решавању конкретних проблема. Такав приступ ће, сматрамо, уштедети новац и креирати нови приход. Дакле, контактираћемо са свим надлежним министарствима, са 50 или 100 највећих компанија у Србији, као и са великим градовима да видимо где наука стварно може нешто да уради, где је заиста потребна. Циљ је да министарство буде нека врста моста између науке, научника и, условно речено, остатка света.
Каква је данас наука код нас у односу на суседне земље: - И данас смо регионална сила. Српска наука показала је невероватну жилавост с обзиром на све оно што нас је снашло, а ту пре свега мислим на огроман недостатак улагања и страховит одлив мозгова у последњој деценији прошлог века, незабележен у другим земљама. Даћу вам пример који јасно илуструје ову моју тврдњу: на последњем конкурсу намењеном земљама западног Балкана, који је расписала Европска унија у Шестом оквирном програму (ФП6), нама је одобрено осам од десет пројеката. Осам од десет пројеката добили су српски научници! Количина новца коју користимо из фондова Европске уније из године у годину се повећава. Наравно, увек може више и боље. Генерално, земље ван Европске уније нису искористиле шансу коју им нуди Шести оквирни програм Европске уније, па ни ми, зашто то не признати. Али, из године у годину стање је све боље. Имамо квалитет, само нам остаје да се успешније организујемо.
Постоји ли иницијатива да се настава из, условно речено, науке оплемени, да уместо теорије ђаци уче на практичним примерима:- Ми не можемо директно да се мешамо у наставни процес јер је то у ингеренцији Министарства просвете и спорта, с којим имамо врло добру сарадњу. Ако ме питате за генерално мишљење о школском систему у Србији, онда морам рећи да мислим да је задржао виталност, и да је у основи добар, без обзира на све проблеме које смо као држава имали. То, наравно, никако не значи да га не треба реформисати.
Популаризација науке у Србији:- Министарство ће у будућности морати да ради на некој врсти популаризације и омасовљења науке. У Србији постоји много научника са изванредним резултатима, који могу бити сјајни узори младим људима, а то, нажалост, није тако. Наука је у нашим медијима неправедно запостављена. Зато је један од мојих стратешких циљева (као министра) популаризација науке. Погрешан систем вредности, уосталом, није само проблем министарства које предводим, већ читаве нације.
Министарство науке и заштите животне средине крајем године ће расписати конкурс за финансирање управо различитих пројеката популаризације науке, а од величине буџета за 2006. годину зависиће са колико ћемо новца располагати. Галаксија, или нешто слично, јесте један могући пројекат, а постоје и други начини популаризације науке који не коштају много. Једна од идеја које ћемо предложити ПТТ-у јесте да од идуће године покренемо серију поштанских марака "Српски научници" да би се и шира јавност, на неки начин, упознала са научницима о којима се мало зна, а који су стекли светску славу. И данас је само мали проценат становника Србије чуо за, на пример, Милутина Миланковића, нашег најцитиранијег научника? Врло мали, а Миланковић је светско име у науци.