Фото: Танјуг

Вучић је, учествујући на овом скупу поводом 100-годишњице ослобођења Београда у Великом рату, истакао да Србија, поред тога, мора да уважава себе, и поручио да је она знала да оружјем брани своју слободу и да ће ту слободу, ако је неко угрози, и данас знати да сачува и одбрани.

Све ово што говорим, молим све друге, да не виде и разумеју као нашу слабост, јер као што смо и 1914, 1915. и 1918. успели да бранимо и ослобађамо нашу Србију, успећемо увек и у будућности ако је неко дирне, нагласио је он.

Након пробоја Солунског фронта, како је додао, Прва армија војводе Петра Бојовића гонила је непријатеља из часа у час, из јуриша у јуриш, ослобађала у истом даху југ Србије од Врања, Владичиног Хана, Грделице и Лесковца до Ниша, из кога су окупаторске снаге истеране 12. октобра 1918. године.

Према његовим речима, српска војска је, за само 46 дана, у ослободилачком налету прешла 800 километара од Солуна до Београда, када су комите у рану зору на данашњи дан ушле у Београд као претходница Прве армије.

Вучић је истакао да негде у овом граду, међу успоменама које су толико пута надзидане, у улицама које су прешле преко векова, у свом том превирању у историји, постоји још тај стари траг – Прва армија, новембар, Бојовић, слобода и Београд.

Непуних 37 месеци од херојске одбране Београда, октобра 1915. године, легендарна команда мајора Драгутина Гавриловића – "Образ Београда, наше престонице има да буде светао!'' напокон је извршена, рекао је председник Републике.

Он је навео да су ослободиоци Београда, иза окупаторске војске која се повлачила, затекли пустош опљачканог града, ватру и дим запаљених магазина, срушену железничку станицу, уз већ раније гранатиране најзначајније институције српског идентитета и културе – од Саборне цркве и САНУ, до Народног музеја, Народног позоришта, цркве Ружице и порушених школа и хотела.

Али, затекли су и неуништиви слободарски дух грађана који су од Славије до Калемегдана пред победничким јединицама српске војске постављали тепихе од цвећа. Доћи до Београда значило је доћи до слободе, ући у Београд је било вратити Србију себи и својој деци, додао је Вучић.

Према његовим речима, у Великом рату победили су мали људи, обични, без великих школа, често малени по стасу и годинама.

Од осмогодишњег сирочета Момчила Гаврића, добровољца и најмлађег подофицира на свету, до 1.300 каплара прославлене јединице, чије је гесло било ''Ни корака назад'', а чији је мањи број дочекао крај рата. Заједно с редовном војском у једној мисли и осећању одазвали су се читавим својим бићем наредби ''Јунаци, напред у отаџбину!', коју је пред Солунски фронт издао војвода Живојин Мишић, додао је он.

Нису они тада само на сандуке са муницијом исписали оно чувено ''Не штеди''. Мало је то било за њих, за Србију, за Београд који је чекао. Написали су то сваки од њих на своје груди, своје животе, верујући да постоји оно што вреди баш толико да се живот да расипнички, без страха и икакве резерве. Београд је толико вредео, Србија је толико и још више вредела. Била је то цена слободе, рекао је председник Србије.

Вучић је изнео и податке са Конференције мира у Паризу 1919. године о томе да је Србија изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто од целокупног становништва.

Погинуло је или од рана и епидемије преминуло 402.435 војника, приликом преласка преко Албаније умрло је 477.475 војника, у борбама на Солунском фронту од 1916. до 1918. године 36.477 војника, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34.781 војник умро је од рана или болести на териториији Србије 1915. године, подвукао је он.

Према његовим речима, губици међу цивилима били су језиви – готово 845.000. људи. Од око 200.000 грађана, који су пошли за војском преко Албаније, погинуло или умрло је више од 140.000 људи, а епидемија пегавог тифуса је однела готово 360.000 људи.

Вучић је напоменуо да када би свакоме од предака који су своје животе изгубили у Великом рату грађани Србије одржали само један минут тишине, ћутали би непрекидно 866 дана, ћутали би две године, четири месеца и 14 дана.

Свечаној академији су присуствовали и председница Скупштине Србије Маја Гојковић, чланови Владе Србије – Зорана Михајловић, Синиша Мали, Нела Кубуровић, Бранко Ружић, Небојша Стефановић, Александар Вулин, Александар Антић и Зоран Ðорђевић.

Такође, били су присутни и градоначелник Београда Зоран Радојичић, председник Покрајинске владе Игор Мировић, гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, председник и премијер Републике Српске Милорад Додик и Жељка Цвијановић, као и представници Војске Србије, цркава, јавног и културног живота.

Скуп је почео интонирањем државне химне “Боже правде” и кратким филмом о дешавањима у Србији за време Великог рата, а након обраћања председника Вучића уследила је премијера филма "Заспанка за војника".

Данас је у школама први час био посвећен овој теми, а на Спомен-костурници бранилаца Београда на Новом гробљу одржан је помен и положено цвеће, док је на платоу испред Скупштине града Београда приређен сценско-музички спектакл "Београдске сене".

Венце су на Француском војном гробљу и на Спомен-костурници браниоцима Београда положили су градоначелник Радојичић, изасланик председника Републике Никола Селаковић, државна секретарка у Министарству одбране Француске Женејев Даријесек и амбасадор САД у Србији Кајл Скот.