Фото: Танјуг

Јоксимовић је, обраћајући се на деветом састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ–Србија, навела да је крајњи циљ затварање поглавља, те да, према томе, ригидност за отварање поглавља мора да буде мања, јер праве реформе започињу отварањем поглавља.

Отварање поглавља је важан циљ, али морамо да отворимо што више њих како би реформе узеле што више замаха да бисмо могли да идемо ка крајњем циљу, а то је затварање поглавља, истакла је министарка.

Она је додала да ће Србија у децембру имати пакет од седам потпуно спремних преговарачких поглавља, те да очекује да буду отворена три поглавља како би се донекле надокнадио заостатак који се догодио у години проширења, односно 2018. години, за шта није било само кашњења од стране Србије.

Према њеним речима, припремљено је Поглавље 18, које се тиче статистике, Поглавље 17, које се односи на буџетске и монетарне одредбе, Поглавље 2, које је везано за слободу кретања радника, Поглавље 4, које је посвећено слободи кретања капитала, Поглавље 21, које се тиче трансевропских мрежа, и Поглавље 14, које је у вези са транспортом.

Јоксимовић је, говорећи о незаобилазној теми када су у питању евроинтеграције Србије, а која спада у домен Поглавља 35 – преговорима Београда и Приштине, рекла да је то поглавље мониторни механизам за спровођење дијалога и да у овом тренутку може да измери само то да Приштина није испунила ниједну, односну једину, али најважнију обавезу из споразума, а то је успостављање Заједнице српских општина.

Београд је свој део испунио, а Приштина већ више од пет година није то учинила и мислимо да ЕУ, као гарант Бриселског споразума, мора да нађе начин да подигне сопствени кредибилитет као медијатора, подсетила је она.

Србија неће одустати од дијалога као јединог начина да се дође до договора, који мора бити заснован на компромису, и то таквом где ниједна од страна неће бити ни апсолутни победник, ни апсолутни губитник, нагласила је Јоксимовић.

Министарка је указала на то да се на терену готово свакодневно могу видети политичке провокације, застрашивање Срба на Космету, забране посете нашим званичницима, и истакла да је изненађена тиме што не чује реакције представника ЕУ на изјаве званичника са Косова, који наводе да ће прво Косово ући у УН, а онда ће бити формирана ЗСО.

Србија остаје посвећена дијалогу, то нису код нас само фразе, али за дијалог је потребно учешће обе стране. Изненађена сам тиме што не чујем реакцију од стране ЕУ на изјаве званичника Косова, конкретно Хоџаја, који је рекао да ће прво Косово ући у УН, па ће онда бити формирана ЗСО, поновила је она.

То је толико неодговорно као када бих ја рекла прво ће Србија ући у чланство у ЕУ, па ћемо спровести споразум о енергетици. Србија се неће тако понашати, не зато што смо слаби, већ зато што смо одговорни, поручила је министарка.

Јоксимовић је, говорећи о напретку у поглављима 23 и 24, истакла да је Србија прихватила све препоруке Венецијанске комисије када су у питању уставне промене, као и да су усвојена два закона – о бесплатној правној помоћи и заштити података о личности, при чему је закон о спречавању корупције у завршној фази припреме.

Када је у питању медијска стратегија, Јоксимовић је навела да је поново покренут процес прављења медијске стратегије на иницијативу председника Србије Александра Вучића, те да је формирана нова радна група и очекује се да ће Србија, уз учешће ОЕБС-а, доћи до нацрта стратегије који ће бити усмерен ка побољшању медијске слике у земљи.

Што се тиче питања националних мањина, усвојен је Закон о националним саветима националних мањина, навела је Јоксимовић и додала да је тај документ усклађен са највишим европским стандардима у области заштите права мањина.

Према њеним речима, Србија је једна од неколико земаља у Европи са изузетним нивоом заштите мањинских права.

Говорећи о миграцијама, министарка је навела да је Србија од почетка мигрантске кризе била активан и поуздан партнер ЕУ, те да је покушавала да на најконструктивнији и хумани начин буде део решења.

Србија остаје посвећена највишим принципима међународног хуманитарног права и највишег стандарда. Чинимо све да спречимо сваку врсту злоупотреба и сарађујемо са свим чланицама ЕУ, рекла је она.

Јоксимовић је додала да је Србија, у погледу усклађивања визног режима Србије са ЕУ, поново увела Ирану визни режим, али не зато што је претило укидање визне либерализације Србији, већ због тога што је примећено да се много оних који долазе из Ирана изгуби у евиденцији.

Она је напоменула да је током данашњег састанка са председником Вучићем и представницима Европског парламента имала прилике да продискутује у вези са Поглављем 31.

Министарка је истакла да је по питању тог поглавља у фокусу искључиво онај део који се односи на односе Србије са Руском Федерацијом, а заборавља се и не ставља на дневни ред важан аспект доприноса Србије заједничкој безбедносној политици ЕУ.

Према њеним речима, без обзира на негативну атмосферу у ЕУ која није наклоњена проширењу, није више питање да ли је Србија, која има још много да уради како би била спремна за чланство, спремна за Унију, већ се поставља и питање да ли је ЕУ спремна да прими нове чланице.

У том смислу, ми посматрамо процес проширења као сусрет две политичке воље. Србија остаје апсолутно посвећена европском путу, поручила је Јоксимовић и навела да је немогуће више користити старовременски начин политике “штап и шаргарепа” у политици мултилатералног света, јер је процес приступања ЕУ процес партнерства који представља политичку вољу и ЕУ и земаља чланица.