Весна Џинић

Џинић је у интервјуу агенцији Танјуг истакла да Србија ни дан није закаснила са измирењем обавеза и да није активирана ниједна гаранција јер се дугови измирују на време.

Према њеним речима, сигурност у сервисирању дугова подиже кредитни рејтинг земље, а он је тренутно такав да даје позитивне сигнале могућим иностраним инвеститорима.

Она је објаснила да је Трезор почео да функционише од 1. августа у саставу Министарству финансија, уз напомену да је та управа, у суштини, државна банка са државним новцем, односно државним депозитима, која врши послове плаћања и трансфера.

Трезор, међутим, није пословна банка, не одобрава кредите, а своје послове обавља преко рачуна у Народној банци Србије, додала је Џинић.

Управа је настала обједињавањем некадашње Управе за јавна плаћања и Сектора за Трезор, а тренутно упошљава више од 1.000 службеника.

Она је навела да републички буџет приходе остварује путем пореских и непореских прихода, али и од осталих примања, као што су приходи од приватизације, који директно не утичу на буџетски суфицит, али имају и утицај на ликвидност.

За последњих годину и по дана ликвидност је била одлична, истакла је Џинић, додајући да ниједног дана није била заустављена исплата из будзета.

Она је изразила задовољство због снижења каматних стопа на тржишту, на које је утицало и смањење стопе на трезорске записе, која је прошле године била 23 одсто, а на последњој аукцији само 14,99 одсто.

Најстабилнији приходи буџета су, како је навела, порески приходи - порез на додату вредност (ПДВ) и акцизе, порез на имовину и слично, а непорески приходи су дивиденде и конзуларне таксе.

Пре две године извршена је консолидација, односно, све "државне паре" прикупљене су на једном месту, на "консолидованом рачуну трезора".

Обавезе директних буџетских корисника плаћају се са једног места - са рачуна извршења буџета, а предвиђа се нови систем у којем ће бити изједначени директни
и индиректни корисници, тако да ће сви корисници имати исти третман.

Суфицит у износу од приближно 32 милијарде динара у буџету, чији је ребаланс недавно извршен, Џинић је објаснила применом различите методологије, као и реално већим приходима од расхода.

Према ранијој методологији, садашњи суфицит у буџету износио би три милијарде динара, а према новој износи 32 милијарде динара. Разлика је настала због тога што се сада отплата главнице дугова не књижи као трошак, већ само отплата камате. Главница не може бити трошак, већ издатак који се финансира из других извора, истакла је директорка Трезора.

Према њеним речима, суфицит од 32 милијарде динара великим делом (око 23 милијарде) биће искоришћен за отплату старе девизне штедње, за главнице кредита и остало.

Одбацујући замерке да суфицит може код нас да има инфлаторни ефекат, она је рекла да је држава задужена и да се највећи део суфицита заправо користи за отплату ранијег задужења.

По закону из 2002. године, за отплату старе девизне штедње држава сваке године мора да издвоји око 240 милиона евра и то до 2016. године, што представља приближно 4,2 милијарде евра.

Само првог дана исплаћено је ове године 100 милиона евра на име старе девизне штедње, а за два месеца исплаћено је 185 милиона евра.

Суфицит би могао да има инфлаторни ефекат у држави која није задужена, рекла је она и додала да богате земље, као САД или Француска, које имају пуно имовине, традиционално приказују дефицит и покривају га продајом акција, имовине и из осталих извора, а те државе су довољно моћне да тај дефицит издрже на дуги рок.

Замерке појединих економских стручњака и опозиционих политичара да би држава пре свега требало да смањи јавну потрошњу, Џинић је оценила као нереалне јер су многи расходи стални и фиксирани и не могу се мењати - а они су и највећа ставка у трошковима државе.

Када погледате Закон о буџету и видите те ставке, јасно вам је да мали део ви можете драстично да смањујете. Нема ту ненаменског трошења пара, ту је сваки динар испланиран, а буџет је крајње и сурово реалан, истакла је она.

Проблем, како је указала, може да буде само у прекомерном задуживању буџетских корисника код њихових добављача, а буџетом, као планом, тачно су предвиђени оквири за трошење и коришћење средстава.

Говорећи о могућности за толерисање неплаћања пореских обавеза великих привредних система, Џинић је навела да Пореска управа мора да ради по важећим прописима.

Ако ико мора да прашта, то мора бити уз одлуку Владе, рекла је она и додала да "неких трајних отписа нема" јер је процедура исувише компликована, да би се избегло урушавање система.

За 2007. и 2009. годину, када поједини економисти најављују "дужничку кризу", Џинић је рекла да оне јесу ударне за плаћање обавеза државе, али да очекује да ће до тада привреда стати на ноге и да ће почети и приватизација јавних предузећа која ће донети значајне приватизационе приходе.