Поповић је навео да су нам за то потребни знање и искуство које Финска има у овој области, и додао да је та земља међу првима препознала значај вештачке интелигенције и усвојила националну стратегију за развој вештачке интелигенције.

Вештачка интелигенција, како је указао, промениће будућност економије и тржишта рада, а Србија жели и има потенцијал да буде део такве нове будућности.

Министар је истакао да ће тржиште производа и платформи занованих на вештачкој интелигенцији до 2020. године вредети 70 милијарди долара, уз оцену да ће продор вештачке интелигенције у економију променити структуру и профиле многих послова.

Према његовим речима, процене стручњака говоре да ће вештачка интелигенција променити профиле око 40 одсто послова у транспорту и више од 30 одсто послова у производњи, док ће у сектору здравства бити створено 35 одсто нових послова.

Поповић је објаснио да Србија има велики потенцијал за развој вештачке интелигенције, посебно у областима аутомобилске индустрије, пољопривреде, здравства, сектора финансија и продаје.

Да бисмо развијали вештачку интелигенцију у овим секторима, потребна нам је размена и коришћење велике количине података, а управо то очекујемо од сарадње са нашим европским партнерима, закључио је он.

Линтила је упоредио утицај вештачке интелигенције на будући развој цивилизације са проналаском струје, истакавши да за десет до 20 година неће постојати ниједан сектор привреде у којем вештачка интелигеција неће имати значајан удео.

Вештачка интелигенција ће у потпуности променити тржиште рада, подвукао је он и навео да најуспешније светске компаније улажу милијарде евра у развој вештачке интелигенције у свим секторима.

Линтила је указао и на важност уређења законодавног оквира који уређује ову област, а који треба да буде заснован на етици, јер се ради о размени и коришћењу великог броја података који треба да буду коришћени безбедно и без злоупотреба.